Plaćenička privatna ruska vojska Vagner mogla bi da postane organizacija „tvrdolinijske ideološke elite“ posle meseci intenzivnih borbi na istoku Ukrajine. Na video snimku objavljenom u subotu na Telegramu, šef zloglasne ruske paravojne grupe Jevgenij Prigožin rekao je da će nakon bitke za Bahmut Vagnerove snage postati „vojska sa ideološkom komponentom“.
Žestoke i izuzetno krvave rovovske borbe u Bahmutu u istočnoj ukrajinskoj oblasti Donjecka traju više od sedam meseci i grad je postao žarište rata Kremlja protiv ukrajinskih odbrambenih snaga. Generalštab Oružanih snaga Ukrajine objavio je u nedelju na Fejsbuku da ruske snage „nisu zaustavile napade“ na Bahmut. Istovremeno, nema potvrde da su ruske snage napredovale u gradu u subotu, kako se navodi u najnovijem izveštaju istraživačkog trusta mozgova Instituta za proučavanje rata (ISV).
Međutim, čini se da ruske snage na tom ratištu postižu sve veći uspeh. ISV je u sredu izvestio da Moskva kontroliše oko 50 odsto grada. Ali kada se bitka završi, kako prenosi Nevsveek, grupa plaćenika bi trebalo da bude reorganizovana i redizajnirana, barem prema njenom osnivaču i šefu.
Prigožin se verovatno nada da će „restrukturirati“ Vagnerovu grupu u „tvrdu ideološku elitu paralelnu vojnu organizaciju“ kako bi osigurao da ima „specijalizovanu ulogu“ u Ukrajini, navodi ISV.
Prigožin, ruski oligarh koji je lično povezan sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i koji je zaradio nadimak „Putinov kuvar“ zbog unosnih ugovora za svoje ugostiteljske usluge koje pruža Kremlju, rekao je u video snimku objavljenom na Telegramu da će neki od regrutovanih boraca biti razrešeni dužnosti, a ostaće, kako je rekao, samo najbolji. Vagnerova grupa je regrutovala borce u ruskim zatvorima i kaznenim kolonijama i tako u svoje redove uvela, kako se procenjuje, hiljade osuđenih zločinaca, uključujući i počinioce najtežih zločina.
„Privatne vojske prete haosom u Rusiji“
Prigožin je takođe rekao da će uslediti još jedan talas regrutovanja kako bi se stvorila „vojska sa ideološkom komponentom“. Prema ISV, grupa se fokusirala na regrutovanje mlađih boraca. „Vagnerova grupa verovatno ima za cilj da regrutuje upečatljivije regrute kroz ovu kampanju usmerenu na mlađe ljude i usadi im Prigožinov ekstremistički ideološki brend ruskog ultranacionalizma“, ocenjuje taj think tank.
U subotu je bivši general-potpukovnik američke vojske Mark Hertling rekao da bi „sve veće prisustvo“ privatnih vojnih kompanija, kao što je Vagner grupa, „doprinelo haosu u Rusiji“ ako Putinova vlada popusti.
U međuvremenu, kako je takođe preneo ISV, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je u značajnoj izjavi potvrdila da se vode „dvorske bitke“ u najužem krugu Kremlja, da je Kremlj odustao od centralizovane kontrole nad ruskim informacionim prostorom, i da je ruski predsednik očigledno u ovom trenutku nema rešenja za ove probleme.
Naime, novinari Kremlja, akademici i razne pristalice Novorusije – delova Ukrajine koje je Rusko carstvo smatralo svojima nakon preuzimanja od Otomanskog carstva, oblasti od Odese na jugu do Luganska na istoku, pri čemu Putin uključuje Donjeck, Lugansk , Harkov, Dnjepropetrovsk, Zaporožje, Herson, Nikolajev i Odesa – održali su u subotu u Moskvi forum o „praktičnim i tehnološkim aspektima informacionog i kognitivnog ratovanja u savremenoj stvarnosti“.
Tokom panel diskusije, Zaharova je izjavila da Kremlj ne može da obnovi staljinistički pristup u uspostavljanju savremenog ekvivalenta sovjetske informativne kancelarije za centralnu kontrolu unutrašnjeg informacionog prostora, zbog borbi između kremaljskih „elita“, ne precizirajući na koje „elita“ misli.
Ove reči portparolke ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, kako ističu u ISV, vredne su pažnje jer potvrđuju ranije procene Instituta – iako ne samo njihove, o kojima spekulišu brojni stručnjaci, mediji i zapadni političari, o pogoršanju odnosa unutar režima u Kremlju i dinamici kontrole informacionog prostora.
Izjava Zaharove, kako se navodi u izveštaju, ide u prilog nekoliko ocena – da se u Kremlju vode sukobi između ključnih članova Putinovog najužeg kruga, da je Putin tokom vremena u velikoj meri ustupio ruski informacioni prostor raznim pseudonezavisnim akterima i da je ruski predsednik očigledno nije u stanju da preduzme odlučne korake kako bi povratio kontrolu nad ruskim informacionim prostorom.
Taj think tank kaže da nije jasno zašto bi Zaharova, kao iskusna portparolka na visokom nivou, otvoreno priznala ove probleme u javnom okruženju. Analitičari ISV-a spekulišu da je Zaharova možda prvi put direktno govorila o ovim pitanjima kako bi ublažila očekivanja ruskih nacionalističkih proratnih vojnih blogera o trenutnoj sposobnosti Kremlja da se okupi oko zajedničkog narativa ili možda čak i zajedničke politike.
(Kurir.rs/Jutarnji list)