Producentkinja emisije "Dnevnica" Lejla Kašić, javno je putem Instagrama optužila crnogorskog muzičara Antonija Pušića, poznatijeg kao Rambo Amadeus, za seksualno uznemiravanje.
Dramska spisateljica i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti, Bljana Srbljanović se tim povodom sada oglasila. Kako je i sama navela, ceo dan je pokušavala da sroči tekst o Rambovom kukavičkom pismu koje je objavio tek nakon dva dana, a bes povodom novonastale situacije nije mogla da obuzda.
- Ova dva dana tihovanja i bežanja od pitanja javnosti nije iskoristio da se promisli. Dva cela dana pisao je pismo narodu da kaže da ga "boli patka " za nas. Da iznese vulgarne nepotrebne detalje svog krivičnog dela koje je žrtva odlučila da ne ponudi svetini na nasladu. Da izvredja ženu koju je napao, da je optereti najgorim uvredama, a prećuti da je prvo molio da se razumeju "kao drugari" i da je sve jedan nesporazum - napisala je između ostalog Biljana.
Biljana je detaljno analizirala sve što je Rambo u svom pismu naveo.
- "To nema veze sa seksom barem ne sa moje strane": muškarac u sedmoj deceniji seksualno uznemirava 35 godina mlađu ženu, ona ga zbog toga prijavi, on ćuti dva dana, pa odabere da kaže da nije bilo seksualno s njegove strane, to znači da možda jeste s njene? Brate. Želela je da je napastvuješ, jer se loži na staraćke pege. Ti si to neplanirano uradio i nije te ložilo, ali možda jeste nju. Eto šta znače ove reči. Fuj - napisala je između ostalog Biljana.
Podsetimo, Rambo Amadeus se prvi put oglasio na svom Fejsbuk profilu nakon što ga je producentkinja optužila za seksualno uznemiravanje.
- Povodom nesretnog, nemilog i neprijatnog događaja u finalu snimanja epizode serijala “Dnevnica” , kao i medijske halabuke koja ga prati želim da se oglasim i objasnim svoje sasvim nedolično ponašanje prema novinarki Lejli Kašić.
Doduše, bilo bi mnogo lakše kad bi bilo izneseno šta mi se to konkretno zamera, jer je u našoj komunikaciji čitavog dana bila gomila nesporazuma i neslaganja. Ovako Izgleda kao neka njena medijska taktika ali neka, evo pokušaću sam da taksativno nabrojim i priznam sva moja nedela. Moliću dotičnu gospođicu da me dopuni ako sam nešto od nedela zaboravio.
Čitav dan sam bio nadrndan i sarkastičan zbog činjenice da sam tako brzopleto upao u nešto što nikakve veze nema sa mojim senzibilitetom i uverenjima.
Pre svega zbog mog protivljenja da snimamo javno porodicu kojoj se pomaže i time je stigmatizujemo u javnosti. To mi je delovalo užasno surovo, nisam mogao da pojmim da je to nekome “cool” i da misli da time čini dobro delo. Emisije sam čekirao površno, nisam ni primetio da se porodica kojoj se pomaže izlaže medijima. Protivio sam se glasno pred snimateljskom ekipom, ali pošto se čitava lokalna zajednica već radovala da učestvujem u toj dobrotvornoj akciji stavljen sam pred svršen čin.
Nije mi preostalo drugo ne go da pizdim. Na primer zbog producentkinjinog permanentog ispravljanja svake moje rečenice u vezi bilo čega. To je trebalo izdržati.
Zatim zbog bestidnog koketiranja, prenemaganja, koje mi je išlo na živce čitav dan.
Zbog lažnog moralisanja i insistranja na tome kako je taj rad ne znam koliko human, a zapravo se socijalno ugroženi izlažu medijima zarad njene lične promocije.
Zbog činjenice da je generalni sponzor emisije firma koja ima kladionice , a znamo da je to trenutno najveći problem i najbrži put ka siromaštvu protiv kog se ovaj serijal kao bori.
Ali da podsetim, optužen sam, i javno osuđen zbog seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja.
Evo da preciziram.
Dotičnu gospođicu sam - dok smo se približavali kući socijalno ugrožene porodice, savim neplanirano pipnuo ili pljesnuo po dupetu ili pak štipnuo, pojma nemam sad. To nema nikakve veze sa seksom, barem ne s moje strane. Hteo sam da joj nekako dojavim da nemam više što, da me je saterala u ponižavajući položaj. Nekakav zadnji pokušaj da odustane od grubog upada u intimu jedne porodice. Nesretno artikulisan kvazi-drugarski alarm. Seksističan možda, seksualan ne.
Nije to niko video, nije se ni ona bunila, mogao bih da negiram, ali mrzi me da foliram. Nisam taj lik.
Dakle pljesnuo sam, pipinuo ili štipnuo (stvar forenzičke interpretacije) u trajanju od jedne sekunde. Verujem da postoje satelitski snimci koji to mogu da potvrde, danas se i onako snima svaki pedalj planete.
Nešto kasnije, tokom snimanja, u stančiću ugrožene porodice, dok ja lično nisam uspevao da kontrolišem svoje ogromno uznemirenje, gde sam psovao pred kamerom i društvo i državu zbog činjenice da moramo da prosimo da bi nekim ljudima omogućili da plate dugove i napune frižider, dotična je prikazala punu prisebnost i hladnokrvnost.
Nakon snimanja, na samom rastanku, krenula je da demonstrira nekakvu pozorišnu ljutnju i tražila da se izvinem.
Nakon što nije dobila zadovoljavajuće izvinjenje, krenula je u histerični napad, toliko jak da sam joj rekao da je ludača i da treba da se leči. To zaista iskreno mislim i sad. Baš kao što jednako mislim da je čitava medijska scena bolesna, bez skrupula, u kojoj se u odsustvu jasnih etičkih načela prihvata cancel kultura - kultura srednjevekovnog lova na veštice samo u eri mobilnih telefona.
Naravno želim tu da naglasim da je meni svaki oblik nasilja prema prema bilo kome, a naročito prema deci i ženama neprihvatljiv i gnusan. Ali ovde zaista ne osećam da sam bio nasilan nego da sam branio sopstveni integritet. Muškarac na njenom mjestu bi prošao gore.
Znam da će me sada medijski sahraniti što nisam prihvatio dominantno društveno licemerstvo i javno se izvinio. Ne mogu. Ogavno mi je da se izvinjavam osobi za koju mislim da je manipulativna, devijantna i zla. Naravno da mi je žao što sam izgubio živce i dodirnuo nešto što se ne dodiruje bez dozvole. Naravno da mi je žao što sam izgubio živce i drao se. Nije bilo u redu. Mea maxima culpa. Izvinjavam se svima onima koji su od mene očekivali kvalitetetnije ponašanje pod pritiskom. Nadam se da je ova naizgled tehnikalija u izvinjavanju jasna.
Napominjem jer se time manipuliše, da sam organizaciju Unicef sam odmah sledeće jutro, blagovremeno i samoinicijativno, usmeno i pismeno obavestio da zamrzavamo naš aranžman dok se slučaj ne rasvetli. Oni su odreagovali tačno onako kao što valjda moraju.
Debilna cancel kultura koja pojačava današnju psihologiju stada neće me naterati da se sada plašim od propasti mog ugleda. Boli me patka za javni ugled u kom je javna sfera potpuno degradirana.
Krenuli ste haiku, izvolte. Mogu da se izvinem mladoj novinarki, iskreno i duboko, ali samo uz opasku da verujem da ima dijagnozu i da po mom laičkom mišljenju treba da se leči. Možda i ja treba da se lečim, ko to zna, nije isključeno. Ako sam uradio nešto protivzakonito, platiću globu, ili idem u zatvor, ako ne budem imao dovoljno para. Sudeći prema teškim kriminalcima koji kod nas žive po gajbama s nanogicom, a provode se po mondenskim izletištima vikendom, za vatanje za dupe u trajanju od jedne sekunde ne verujem da mogu da prođem gore od toga.
Jedino nad čim trenutno imam moć je da ne dozvolim emitovanje delova emisije u kojima sam ja. A ono što ste snimali tajno kačite po društvenim mrežama. Čim odrobijam svoje , počinje škola jedrenja - zaključio je on.
(Kurir.rs/Blic)
Bonus video: