Kovid pacijenti koji zahtevaju bolničko lečenje smeštaju se u opšte bolnice. I to oni s težim oblikom kovida u posebna odeljenja opštih bolnica, dok oni koji imaju lakši oblik kovida, a zbog druge bolesti treba da budu hispitalizovani idu na ona odeljenja gde leče osnovnu bolest, samo su izolovani od ostalih pacijenata. Tako se i simbolično stavlja tačka na kovid tri godine posle dolaska u Srbiju, iako korona nije nestala, samo je znatno oslabila.
Batajnica više ne prima obolele, za dva-tri dana otpustiće i poslednjeg pacijenta, a uskoro će to učiniti i Kruševac i Mišeluk.
Radna grupa Ministarstva zdravlja Republike Srbije za postupanje u uslovima pandemije kovida 19, usvojila je 21. februara Stručno-metodološko uputstvo (SMU) za postupanje sa osobama kod kojih postoji sumnja na akutnu respiratornu infekciju (ARI), uključujući i kovid 19, u zdravstvenim ustanovama postupak sa pacijentima koji imaju znake i simptome ARI. I sam naziv uputstva, u kome stoji "uključujući i kovid 19", pokazuje da se menja taktika u borbi s koronavirusom.
Po novom SMU, u koji je Kurir imao uvid, pošto se kovid potvrdi testiranjem u DZ, pacijent koji ima lakši oblik (1 ili 2), ali i drugo oboljenje koje zahteva hospitalizaciju upućuje se u odgovarajuću ustanovu za lečenje druge (osnovne) bolesti, uz primenu mera zaštite i prijem u izolaciju ( gerijatrija, psihijatrija, hirurgija, kardiologija...)
Pacijenti sa težim oblikom kovida 19 (3 ili 4) iz doma zdravlja se upućuju u ambulante sekundarne trijaže nadležnih bolničkih ustanova (infektološka, pulmološka, internistička služba) prema teritorijalnoj pripadnosti.
- Odeljenja opredeljena za lečenje obolelih od kovida 19 su u izolacionim prostorima infektološke ili pulmološke službe (obavezno odvajanje 5% kapaciteta za ove namene u svakoj infektološkoj i pulmološkoj jedinici uz ravnopravnu raspodelu prijema). Ako bolnica nema pulmološke i/ili infektološke kapacitete potreban broj postelja se obezbeđuje u okviru internističkog odeljenja - piše u SMU i kom se dodaje da svaka stacionarna ustanova (koja ima anesteziološku ili infektološku ili pulmološku službu) mora da ima određene kapacitete za oksigenoterapiju (terapija kiseonikom) uključujući i ventilatornu potporu.
Uslov za prekid izolacije/otpust sa bolničkog lečenja za imunokompetentne pacijente je da je pacijent afebrilan (bez povišene temperature) bez upotrebe antipiretika (terapija za snižavanje temperature) najmanje 24 časa i da su drugi simptomi i znaci u poboljšanju, kao i da je prošlo najmanje 10 dana (ili 7 dana uz negativan PCR test) od prvog pozitivnog nalaza. Kod pacijenata sa imunodeficijencijom sve je isto uz razliku da je neophodno da prođe najmanje 14 dana uz negativan PCR test ili 20 dana bez testiranja od prvog pozitivnog nalaza.
- Osobe kod kojih se tokom hospitalizacije zbog druge bolesti, osim kovida 19, dokaže infekcija SARS-CoV-2, nastavljaju hospitalizaciju u istoj ustanovi/ odeljenju(u izolaciji) ili se otpuštaju na kućno lečenje u zavisnosti od oblika kovida i osnovne bolesti. Ukoliko se radi o pacijentu sa teškim oblikom kovida 19 (oblik 3 ili 4) , pacijent se prevodi u odeljenja opredeljena za lečenje kovida 19 (infektološka, pulmološka, internistička) - stoji u SMU.
Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja potvrdio je za Kurir da se kovid oboleli pacijenti zbrinjavaju u opštim bolnicama, a da samo od težine kliničke slike i toga da li moraju da budu hospitalizovani zbog druge, osnovne bolesti, zavisi gde će ležati.
- Došlo je vreme da se kovid bolnice zatvaraju i prenamenuju, za šta će nam trebati malo vremena, ali ćemo svakako dati sve od sebe da to bude što pre. Kovid bolnica Batajnica više ne prima pacijente, i to malo pacijenta što je ostalo u narednih dva-tri dana će biti optušteni, čeka se da njihova klinička slika to dopusti i možda već kraj nedelje Batajnica dočeka prazna. Nesvrsishodno je držati toliku bolnicu od skoro 1.000 kreveta u pogonu za svega 20-ak pacijenata - objašnjava Đerlek i dodaje da će kovid bolnice u Kruševcu i Novom Sadu raditi još neko vreme jer imaju mnogo više pacijenata od Batajnice, ali i one idu ka zatvaranju.
Đerlek navodi i da će 10-15 odsto kapaciteta kovid bolnica biti pretvoreno u deo za palijativnu negu, a naknadno će se odlučiti za koje pacijente će ostatak bolnica biti namenjen.
- Na tome se intenzivno radi. Međutim, do konačne realizacije moramo proći tri etape. Najpre da se tačno odredi i sredi prostor spram prenamene. Drugi korak je da se izmene podzakonska akta i treći da obezbedimo da te pacijente koji dolaze na palijativnu negu prepozna naš informacioni sistem i RFZO zbog fakturisanja - kaže Đerlek i dodaje da će Batajnica rasteretiti i deo kapaciteta UKC Srbije.
Kurir.rs