Srbi s Kosova danas su se s tugom i bolom sećali pogroma iz marta 2004.
Većina tada proteranih Srba nikada se nije vratila svojim kućama, a neki su tog dana ostali i bez svojih najmilijih.
Uz sve to, uništena je i vredna imovina SPC na Kosmetu.
Sveštenik Miroslav Popadić jedan je od Srba koji je ostao bez ičega tog marta 2004. Njemu su 18. marta zapalili kuću, Crkvu Sveti Nikola u kojoj je služio, automobil...
Problemi su, kako kaže, počeli još 1999, ali je on ostao da služi u crkvi u Prištini i deli sudbinu s narodom.
- Pogrom se desio iz vedra neba. Tog 17. marta sam krenuo za Gračanicu, gde je trebalo da služim, i nakon brojnih peripetija u povratku, kada sam stigao do Prištine, nisu mi dali da se vratim. Otišao sam do Obilića kod parohijana i prijatelja, koji su mi rekli da su zakazane velike demonstracije u Obiliću u 12 sati. Ipak sam oko tri sata rešio da se vratim kući, ali je nasuprot mene naišla velika masa demonstranata, pa sam se vratio kod prijatelja. Gledao sam kako su kamenjem sa pruge lomili krovove na kućama. Tu noć kada sam nekako stigao kući, u parohijski dom, u nekom trenutku mi je uletela kamenica kroz prozor - priča nam Miroslav.
Ta noć pak nije se na tome završila.
- U jedn sat posle ponoći čuo sam veliku galamu i video preko 30 policajaca u dvorištu, svi su ćutali. Video sam da su vrata crkve otvorena, ali nisu mi dozvoljavali da priđem crkvi. Ujutru sam video da su ložili knjigu utisaka, ali samo su bila razvaljena vrata, koja smo popravili - kaže.
U Kosovskoj Mitrovici su tog 18. marta zapalili crkvu.
- Čuo sam za to, i nije prošlo ni 20 minuta, čuo sam veliku galamu i video rulju, njih na stotine kako idu ka crkvi. Pokušao sam kroz prozor da izađem, ali sam na kraju ostao u ćošku u kući i slušao kako razbijaju vrata parohijskog doma, čuo sam i pucnjavu... Umirilo se posle nekog vremena, a onda me je vojnik, pripadnik rumunske jedinice Kfora, video, dohvatio me je za ruku i odveo odatle u englesku bazu. Molio sam ih kasnije da me odvedu makar samo da vidim kuću i crkvu i pristali su, ali su mi rekli samo na pet minuta da pogledam. Kada smo stigli, bilo je strašno... Spalili su i crkvu, i kuću, sve stvari i moj auto u garaži... - kaže Miroslav, koga je Kfor potom iz engleske baze odveo u Gračanicu.
U crkvi je, kaže, tada spaljeno mnogo vrednih stvari - matične knjige, vredni duborezni ikonostas u orahovom drvetu, desetine ikona i celokupna crkvena arhiva...
- Ali zvona zvone, svete liturgije se i dalje služe - poručuje Miroslav.
I. Ž.