Nosio sam boce s kiseonikom u najtežim talasima
Užičanin Bojan Radovanović (35) posle skoro dve godine borbe na prvoj liniji fronta protiv korone u užičkoj bolnici, dobitnik kartice Naš heroj, danas jedva preživljava. Jede jednom dnevno i živi sa ocem poluinvalidom od njegovih 10.000 dinara penzije.
Kao volonter radio je u bolnici od 16. decembra 2019, a kada se pojavila korona ponudili su mu mesto u tehničkoj službi za medicinske gasove.
- Primao sam minimalac, ali voleo sam to da radim jer sam spasavao živote. Bilo je nas osam koji smo pokrivali celu bolnicu. Nosio sam boce s kiseonikom, obilazili smo postrojenja, cisterne... Sve smo održavali. Nas trojica smo došli da radimo u razmaku od 15 dana i ja sam bio najmlađi - kaže Bojan.
Radio je po ugovoru o radu koji mu je produžavan na svaka tri meseca. Za to vreme i sam se razboleo od korone.
- Između prvog i drugog talasa, kad se situacija malo stišala, molerisao sam, jer se sa time bavim od 13. godine, otac mi je bio profesionalni moler. Uradio sam pola ortopedije i celo infektivno odeljenje. Radio sam i teške poslove, pomagao zidarima, limarima pri menjanju krovova, čišćenju oluka, ma sve živo, šta god su mi rekli, ja sam radio bez pogovora. Svi su me hvalili - priča Bojan.
Nadao se da će ostati za stalno na poslu, naročito posle nekih najava da će oni koji su radili u kovid bolnicama po ugovoru dva puta po šest meseci ili tri puta po tri meseca neprekidno dobiti stalni posao.
- Ali u decembru prošle godine, dva dana pred dve godine neprekidnog rada, meni su raskinuli ugovor. U međuvremenu su zaposlili onu dvojicu što su došli kad i ja. Ostao sam bez posla, ali su mi obećavali da čekaju dopise iz ministarstva i da sam prvi na spisku. Evo, prošlo je tri meseca, a meni su samo govorili da budem strpljiv...
U ZC Užice su rekli da ćemo dobiti izjavu, ali odgovor nije stigao.
(Kurir.rs/Z.G.)