Doajeni kikindskog glumišta, Dragan Ostojić, Branislav Knežević i Slavoljub Matić, u nepromenjenom sastavu, “Nastojnika” igraju već 35 godina što je svojevrsni kuriozitet na srpskoj pozorišnoj sceni.
Jubilarno 150. izvođenje iskoristili su da usred predstave nazdrave sa publikom. I tu kraj iznenađenjima nije bio. Nakon ovacija na maloj sceni, glumci su dali sebi oduška i ispunili veliku želju:
- Uvek sam imao želju da se slikam sa publikom. Sad mi se konačno ispunila- rekao je Branislav Knežević i do suza nasmejao prisutne. “Nastojnika” su premijerno izveli 19. marta 1988. godine.
- To je bila prva predstava na kamernoj sceni i mi smo pioniri u ovakvoj vrsti izvođenja. Tada smo dobili priliku da nešto pokažemo. Od predstave za jedno leto, mi smo se zainatili i dogurali do 150. izvođenja i 35 godina igranja. Samo jedna predstava u istoriji našeg pozorišta ima 153 izvođenja, „Pa izvolte u Sakule“,a još nekoliko je doživelo 100 i više izvođenja - dodao je Knežević. Zadovoljstvo nakon jubilarnog izvođenja “Nastojnika” nisu krile njegove kolege.
- Čini mi se da nekada nisam dovoljno rečit da opišem naše radovanje kad je “Nastojnik” na repertoaru. Predstava je i danas aktuelna, a mene, da budem iskren, podmlađuje. Dosta vremena nam je trebalo da proniknemo u suštinu problema kojim se bavio autor teksta. Svašta smo doživljavali u interakciji sa publikom, ali i to je draž male scene. Ovom predstavom učili smo i publiku kako to izgleda kada je glumac pola metra od njih - kazao je Slavljub Matić. Dragan Ostojić je ovaj komad i režirao:
- „Nastojnik“ je bio naša škola glume. Rasli smo zajedno sa publikom koja nas je gledala. Ovaj komad odredio je moj život i lično jer sam na premijeri počeo da se zabavaljam sa sadašnoj suprugom. To je predstava koja govori o životu koji živimo i kroz vreme je odredila naše shvatanje života - priznao je Ostojić. Ostalo je upamćeno da su svojevremeno na Joakim interfestu u Kragujevcu njih trojica ravnopravno podelili prvu nagradu za najbolju mušku ulogu u “Nastojniku”.
(Kurir.rs/S.U.)
Bonus video: