Bračni par Hasičić iz BiH celoga života proveo je govoreći istinu, ne sakrivajući svoja razmišljanja i osećanja.
Hajrija i Šemso Hasičić iz Poda, sela kod Travnika proslavili su 50 godina braka, a u svom zajedničkom životu imali su, kao i svaki par puno padova i uspona, međutim sve nedaće koje su ih snašle izdržali su čvrsto na nogama, sa pozitivnim stavom i osmehom na licu, piše Blic.
– Moj Šemso i ja isto smo prezime ali nismo familija, ne daj Bože da jesmo, vidi ga kakav mi je bolan, ljudina i po, da ga ne kudim pred kamerom čuće me narod – sa osmehom kreće priču Hajrija.
Hajrija i Šemso ispričali su kako su se upoznali.
– Ja sam 1972. godine otišao u vojsku. Imao sam rođake blizu njene kuće, otišao do njih i nju vidio na putu. Onda smo se tu upoznali… Pisali smo dok sam bio u vojsci i kad sam došao pitao je hoće li se udati, ona rekla da hoće i eto – rekao je Šemso, na šta se Hajrija nadovezala i ispričala svoju verziju priče.
– Kako je on došao… idem ja iz kuće i kažu mi oni, idu nam gosti, i sad oni idu a ja nosim neke krompire, pogledam ka njima i rekoh “oj, rekoh, vidi, vidi mašala momaka, valjda je jedan moj”. Udala sam se 15. jula 1973. U mene, sine, nije bilo svetla, i ja sam ti se više udala radi televizora i svetla – rekla je kroz osmeh Hajrija, koja je, kako kaže, došla iz porodice sa jedanaestoro dece.
Kao i svaki bračni par i Hasičići su imali teške momente u svom životu.
Najteži dani bili su oni nakon gubitka sina, koji je 1995. godine poginuo.
Nakon toga, preživeli su i situaciju kada im je drugi sin izgubio nogu.
Sve to je izazvalo puno stresa, pa je Šemso dobio šećer zbog kojeg su mu lekari morali amputirati stopalo.
Danas imaju četvoro dece, 15 unučadi i troje praunučadi.
Uprkos teškim događajima kroz koje su prošli, pozitivnost i dalje neguju u životu.
Svoje teške trenutke pamte i nose sa sobom, ali dalje kroz život koračaju pozitivni i nasmijani.
(Kurir.rs/Blic)