"PUTIN JE RASKRSTIO SA EVROPOM!" Stručnjaci upozoravaju na značaj posete Sija Moskvi: KINA JE OZBILJAN PROBLEM ZA NATO ALIJANSU
Kineski predsednik Si Đinping, na početku svog trećeg mandata kao prvi čovek najmnogoljudnije zemlje sveta, očigledno je rešio da uzme veću ulogu u odmeravanju snaga na planetarnom nivou.
Njegova poseta Rusiji izazvala je ogromnu pažnju čitavog sveta, pa je poslednju etapu leta kineskog predsednika pre sletanja pratilo više od 89.000 ljudi preko aplikacije Flajt radar. Istovremeno, otvorila su se i brojna pitanja.
Da li prisustvujemo konačnoj podeli na istočni i zapadni blok, je li ovo jasan signal pre svega Americi da njihovo uplitanje u tajvansku krizu neće biti tolerisano, te da li je posle ove nedelje svet bliži nego ikada nuklearnom sukobu, teme su koje brinu sve stanovnike planete.
Odgovore na ova pitanja u emisiji Puls Srbije davali su Andrej Mlakar, novinar rubrike Planeta na portalu Kurir.rs i Zoran Spasić, direktor Centra za saradnju sa zemljama Azije.
- Pre svega produbiće se međusobno strateško poverenje između Rusije i Kine i obostrano korisna saradnja. Važno je reći da je predsednik Si u poslednjih 10 godina posetio Putina 10 puta, a od 2013. su se sreli 40 puta. Kina je od predlaganja globalne bezbednosne inicijative, pa sve do najnovijih diplomatskih aktivnosti pokazala da je čvrsto posvećena miru - rekao je Spasić.
Dodao je da je stav zapada po pitanju Kine, posebno u kontekstu rata u Ukrajini kontradiktoran:
- Neki zapadni lideri kažu: "Mnogo nas brine što komuniciraju predsednici Si i Putin, a sa druge strane isti ti zapadni lideri kažu da očekuju da Kina zbog dobrih odnosa sa Moskvom utiče na Rusiju da povuče ruske trupe iz Ukrajine. Ostaje pitanje koji je tačno njihov stav? Što se, pak, stava Kine prema ukrajinskom sukobu tiče on jeste neutralan, ali nije pasivan. Moglo bi se reći da Kina ima aktivnu neutralnost.
Mlakar smatra da je poseta Si Đinpinga Moskvi privukla toliku pažnju prevashodno zbog optužnice protiv ruskog predsednika koju je podigao haški trinunal.
- Fokus je na ovoj poseti zato što se događa u jako kritičnom trenutku zbog optužnice protiv Vladimira Putina koju je podneo haški tribunal. Optužnica ga tereti za nestanak 17.000 dece iz Ukrajine. Drugo, tu je fokus Si Đinpinga oko ekonomskih pitanja. Zapad je pre svega zabrinut zbog vojnog partnerstva Rusije i Kine.
- Nedavno smo imali vojnu vežbu između kineske, ruske i iranske mornarice. Zajedno su pobednički držali ruke podignute u vazduh. Sam NATO pakt je označio Kinu kao jedan od većih problema, posebno zbog šangajske organizacije. Rusija je napustila Evropu. Rusiju više ne zanima Evropa i svu svoju snagu usmerili su prema Kini i prema Indiji. Serija gasovoda se gradi prema Kini. Rusija se okreće prema Aziji.
Mlakar je ocenio da je Džo Bajden oprezan u odnosu sa Kinom i da ne očekuje neku njegovu izrazitu reakciju:
- Amerika će na svoj način reagovati. Džo Bajden je oprazan po pitanju Kine. Kina se definiše kao ozbiljan protivnik. Politika je jedno, a ekonomija je drugo. Američka ekonomija zavisi od Kine. Ceo svet faktički zavisi od Kine. Sastankom sa Si Đinpingom Putin je želeo da pokaže da je raskrstio sa Evropom.
Kurir.rs