Miroljub Brzaković Brzi bio je muzička zvezda 80-ih i 90-ih godina, ali se povukao sa estrade pre dve decenije. O njegovom opusu se dosta zna, snimio je dosta hitova koji se i danas slušaju, a napisao je pesme i za svoje kolege. Brzi sada živi povučeno, reklo bi se, i ne voli toliko da priča o sebi. Ipak, pristao je za Kurir da otvori dušu.
Zašto vas dugo nema na estradi?
- Tu sam, pratim dešavanja, morate biti u toku. Televiziju sam maksimalno izbacio, samo malo pogledam sport, Novaka Đokovića, Ligu šampiona, novine, blogove, sve što mi je dostupno na Fejsbuku ja prelistam, uglavnom su to tekstovi o muzici.
Zašto vi niste nastavili da budete u muzičkim vodama?
- Nema me u medijima, ali postoji internet i tu sam maksimalno prisutan. I dalje stvaram, za ove poslednje dve, tri godine nikada više pesama nisam uradio. Plus radim na sebi, radim na pevanju svakog dana, radim na klaviru, polako ulazim u džez harmoniju. Radim nove pesme, nemam kontakt sa velikim imenima iz diskografije, ali zahvaljujući netu pošaljem pesmu mladim kolegama. Onaj ko je oseti, javiće se, ali, nažalost, 90 posto kolega, pogotovo ovih mlađih ne nađe za shodno da odgovori. Nije problem, ne sviđa ti se pesma, možeš da kažeš da nije za tebe i pitaš ima li nešto drugo, mada ja nepogrešivo znam šta je za koga, ali dobro, ne pitam se ja.
S kim ste sarađivali?
- Uglavnom nađem ljude na Fejsbuku, to su ne toliko afirmisane kolege. Mene su našle kolege iz Hrvatske, grupa Vrijeme ljubavi i kolega Dario Gotić. Kolege iz Zagreba su snimile tri moje pesme, ta treća je duet sa mnom, dao sam im tu ideju. Sad treba da se radi spot. Što se tiče poznatih, posle 20 godina sam uradio pesmu na tekst Vesne Petković za Draganu Mirković "Ti u meni imaš prijatelja". Uvek mi se javi Indira Radić, bez obzira da li joj se pesma sviđa ili ne, s njom sam i ranije radio.
Da li vam je neko ostao dužan novac?
- Ne. Bila je jedna situacija, jedna ružna scena pre nekoliko godina sa Sejom Kalačem kada sam mu uradio pesmu, ali smo to rešili. Prošlo je dve tri, godine pa je to ispoštovano.
Kako komentarište njegovu trenutnu životnu situaciju?
- Što kaže vladika Nikolaj Velimirović: "Ne sudi o tuđem grehu dok se ne setiš svoga". Svako ima svoju sudbinu, to su lične borbe sa kojima moraš sam da se izboriš. Što se tiče Seje, on je krenuo fantastično, posle toga šta mu se desilo, ja ne znam. Nezgodno je kada na početku karijere imaš album života, teško je to ponoviti. On ima svoju borbu i ja želim da se izbori sa tim.
Koji su vaši najteži životni trenuci?
- Imao sam dosta borbi, ali nikada nisam odustajao. Neki najteži trenuci su mi bili pre dve godine kada su mi u razmaku od četiri meseca otišli i otac i majka. Na to ne možeš da se spremiš. Doživeli su ozbiljne godine, otac 88, majka 83. Najteže je kada ti odu roditelji jer su oni jedini iskreni prijatelji. Oni su bili moja najveća podrška i kada mi je bilo najteže, kada sam bio kafanski muzičar, kada sam odlučio posle druge ploče, kada sam radio za platu muzičara, a ne pevača, da sedim godinu dana kod kuće bez prihoda, oni su bili uz mene.
Jeste li imali još teških situacija?
- Moja Dankinja, koju sam upoznao 1982. u Dubrovniku. To je bila ljubav na prvi pogled. Kada sam se vratio iz vojske 1985. došla je kod mene iz Kopenhagena. Tada sam živeo s roditeljima i ubrzao sam proces da što pre izađem iz kafane, da napravim nešto. Sam sam ulagao u sebe i dogodila mi se četvrta ploča na kojoj je bila pesma "Prevari me život". Tada se pojavio Raka Đokić, on me je prihvatio i onda je sve krenulo. Došlo je do pesme "Neće me pa neće". Dok sam se ja borio, sve sam radio zbog te Dankinje, da bih olakšao da ona dođe ovde da živi, malo sam izgubio vreme. Ona je bila nestrpljivija i posle nekoliko godina se udala. A ja sam je strpljivo čekao.
Jel vas je prevarila?
- Nije. Bila je u Beogradu 1985. u prvom cugu tri meseca, ja sam tada još uvek bio kafanski muzičar. Onda sam uradio tu drugu ploču da bih zaradio što pre, pa treću i četvrtu. I kada se u međuvremenu izgubi... da je bilo kao sada interneta, bila bi to druga priča. Velika razdaljina je bila, i eto posle nekog vremena smo se dopisvali pismima, a u jednom trenutku smo se čuli i ona mi je rekla da je našla drugog. Nisu svi strpljivi kao ja.
Koliko ste patili?
- Moju iskrenost i tugu sam prebacio u pesme. Oseća se ta iskrena emocija.
Jeste li joj posvetili neku pesmu?
- Sve te pesme koje sam posle toga napisao, od 1987. pa do 2001. kada je ona četvrti put došla u Beograd, indirektno su posvećene njoj. A pesma koja je baš posvećena njoj je "Hvala bogu dobro sam". Pesma počinje stihovima "pričaju da živiš kao snežna kraljica", to podseća na Skandinaviju.
Jeste li posle toga bili u kontaktu s njom?
- Jesam. O tome može da se napiše roman, može i film da se snimi. Zbog nje sam počeo da se bavim astrologijom, hteo sam da nađem objašnjenje svega toga i rešenje. To je bila fatalna privlačnost, a u stvari posle toga sam saznao od ljudi koji se bave time, a ja u to verujem, karma. Srodne duše, našli smo se. Nije se završilo kako je trebalo, ali bože moj. Eto, 1991. je došla sa sinom. Razvela se. Čuli smo se i došla je na odmor. Prošlo je šest godina, a mi kao da nismo prekidali. Opet sam je zaprosio, ona je pristala. Kada se vratila u Dansku opet se nešto promenilo. Ali, ponovo je došla 2001, tada i sa sinom i ćerkom jer se udala drugi put i opet se razvela, kako mi je rekla, njenom drugom mužu, je smetalo što je stalno pričala o meni. Tada je ona mene zaprosila pred mojim roditeljima i sestrom i ja sam pristao.
Posle svega, dve njene udaje i dva deteta vi ste pristali?
- Nije mi bio nikakav problem. Deca su deca, njena su i ja s tim nemam problem. Ali onda opet ona odlazi u Kopenhagen i opet je počelo hoću - neću, verovatno je razmišljala šta ću, dvoje dece, treba da dođe ovde da živi i onda sam ja otišao tamo i pokušao da je ubedim da će sve biti u redu, da je lakše jer sam napravio neko ime, da ćemo moći lepo da živimo, ali, eto.
Kakav vam je sada emotivni status?
- Od 2015. sam slobodan. Nisam bio u braku, ja sam tu ženu čekao bukvalno 20 godina. Prekinuli smo 2001. imao sam ja posle toga, shvatio sam da nisam za površne veze, testirao sam sebe. Imao sam kratke veze, ali sam prestao to da radim. Ona i ja smo se našli na Fejsbuku, ali smo se kratko čuli, više nismo u kontaktu. Eto 2015. se pojavila jedna osoba, mislio sam da se više nikada neću zaljubiti, ali dogodilo se, nekako sam i nju video na Fejsbuku. Video sam njenu fotografiju kod moje prijateljice i rekao: "Ovo je moja žena!", ali se pokazalo da ni ona nije bila ta.
Šta se s njom desilo?
- Sve je bilo lepo, ali nam očigledno nije bilo suđenje. I posle nje su nastale neke lepe pesme, jedna od njih je "Korak nam jedan fali" koja je odlično prošla na Jutjubu bez ikakve reklame. Od reči do reči je moja priča i posvećena je njoj. Nikada se ne zna, možda se ona pojavi u ovim poznim godinama.
Da li vam je žao što se niste ostvarili kao roditelj?
- Jeste. To sam oduvek želeo, bio mi je san da imam pravu ženu pored sebe, da me razume i shvati kao i ja nju. Neki put uhvatim sebe da razmišljam ko zna šta bih još sve uradio da sam imao pravu ženu pored sebe. Onda su tu i deca. Šta da radimo, takva mi je sudbina. Sve sam izdržao, bilo je teško, ali mi je muzika uvek bila tu.
Jeste li u kontaktu s kolegama iz Južnog vetra Miletom Kitićem, Šemsom Suljaković i ostalima?
- Ne, nemamo kontakt. Poštujem ih, jedino s kim sam u kontaktu, to je još od devedesetih je Dragana Mirković. Ja sam jednu ploču, prvu uradio s Južnim vertom. Miodrag Ilić Mile Bas je prepoznao kada sam uradio demo snimke kod njih i prihvatili su me. Desile su se neke stvari u mzičkom smislu i mi smo se razišli. I s njim sam i danas u povremenom kontaktu.
Možete li da živite od vašeg rada?
- Bog mi je dao taj dar što se tiče komponovanja, a ovih dana imam borbu da od toliko pesama koje imam izaberem jednu za sebe. Od pevanja nisam odustao. Sve zavisi koliki su ti prohtevi, ja sam možda i preskroman, prošao sam i tu školu, pa sam sad ja namazan i naučio sam neke trikove. Što kažu kolege udari ga po ušima, ali ne toliko, već da to bude zadovoljavajuće. Neke pesme ožive posle mnogo godina kao što je Draganina koju sam napisao na tekst Vesne Petković "Dolina kestenova". Javila mi se Rada Manojlović i rekla da je ona peva redovno na nastupima.
Kome biste voleli da napravite pesme?
- Preko Instagrama sam u jednom trenutku stupio u kontakt s Mirzom Selimovićem, on je jedan od retkih koji mi se javio kao i Rada Manojlović. Došao sam do njih, poslao sam im pesme, ali od toga nije bilo ništa. Mislim da se oni najmanje pitaju. Tu su menadžeri i svako ko stoji iza njih. Moje je da probam, najveća je greota da ti pesma stoji u fioci. Ja nemam problem, iako sam ime u muzici, da pošaljem nekome iako me možda i ne poznaju. Pitanje je i da li su i čuli za mene.
Ljiljana Stanišić