Priča o bebi rođenoj u ruševinama čija je majka preminula osvojila je svet kad su potresi pogodili jug Turske i severozapad Sirije 6. februara.
Cela njena porodica je poginula kad se na njih srušila kuća, a bebu je uzela bliža rodbina koja je živela pored njih. Ovo je priča o ljudima koji ponovo grade svoje živote dok beba navršava 40 dana - što je u Siriji tradicionalno vreme slavlja i za bebu i za majku.
Umesto proslave beba sada živi sa svojom novom porodicom - tetkom Halom (31) sa očeve strane i njenim mužem i decom u malom kampu koji su osnovali članovi njene proširene porodice čiji su domovi uništeni u potresima.
Sada ima šestoro novih rođaka. Najstariji je desetogodišnji Mal, a najmlađa jednomesečna beba Ata koja je rođena dva dana nakon Afre.
Porodica je ugostila novinare u svom jednostavnom šatoru da razgovaraju o danu kad je beba rođena, zatim o tome kako su je pronašli u ruševinama i o njihovoj tugi zbog gubitka rođaka.
"JEDNOSTAVNO SAM ZNAO DA SE KUĆA SRUŠILA"
Halil, muž bebine tetke Hale, bio je budan kad su se desili zemljotresi. Budno je bilo i dvoje njihove dece i on je sedeo s njima. Noć je bila uznemirujuća i bio je zabrinut.
Njegov šurak Abdulah došao je na večeru kod njih i predložili su mu da ostane duže i provede noć kod njih. Njihove kuće su bile jedna do druge i članovi porodica su često boravili jedni kod drugih. Abdulah se zahvalio na ponudi, međutim, morao je da se nađe sa nekim prijateljima.
- Oko 2 sata ujutru promenio je svoj status na internetu na izraz inspirisan Kuranom: "Smrt će vam doći čak i u kućama vašim" - priča Halil sa čuđenjem u glasu.
Halil navodi da je bio siguran da se kuća njihovih rođaka srušila kad ih je pogodio prvi zemljotres. Istrčao je napolje i potvrdio sumnje. Odmah su počeli da kopaju, prvo rukama, a potom pomoću opreme koju im je posudio prijatelj iz Idliba. U jednom trenutku mu je neko prišao i rekao da su pronašli deo ženskog tela i upitao ga može li je identifikovati.
Nakon što je identifikovao telo supruge svog rođaka, čuo je zvuke koji su dolazili ispod ruševina i za kratko se ponadao da je neko od njih živ, ali je ubrzo shvatio da zvuci dolaze od bebe. Uskoro su uklonili dovoljno ruševina da mogu da izvuku bebu i zaprepašćeni Halil ju je držao dok je neko otrčao da donese nož kako bi prerezali pupčanu vrpcu.
- Do tada sam znao da je ostatak porodice mrtav pa sam zgrabio bebu i otrčao do vojne bolnice u Jandarisu kako bih je pokušao spasiti. Moja supruga je bila u poodmakloj trudnoći u to vreme. Porodila se dva dana kasnije i nije mogla poći sa mnom pa je sa mnom pošla naša komšinica. U vojnoj bolnici su nam rekli da beba izgleda dobro i da samo treba žena da je doji, ali meni to što su govorili nije imalo smisla. Zato smo otišli do Afrina i našli lekara koji se pobrinuo za nju dok nismo mogli da je vratimo kući. Ostala je tu danima pod njihovom brigom - rekao je Halil.
IMALA TRI POLOMLJENA REBRA
Bebi jeosoblje bolnice dalo ime Ajai nalazila se u inkubatoru u bolnici Jehan u danima nakon rođenja. Imala je tri polomljena rebra i prašinu u plućima jer je rođena pod ruševinama.
Ime Afra je dobila kad je stigla svojoj novoj kući.
- Vodimo je na redovne kontrole u bolnicu, ali njeno opšte stanje je dobro. Dojim obe devojčice... Nikada se ne bih odrekla Afre. Afra je moja rodbina. Moja krv. Mnogi ljudi su želeli da je usvoje, ali mi to nismo dozvolili. Brinućemo se o njoj o kao o svojoj deci - kazala je Hala.
Halil se oseća kao i Hala.
- Voleo sam svog rođaka, svi su ga voleli, brinućemo se o njegovoj ćerki kao da je moja. Porodica njenog oca želela je da je usvoji, ali ja sam odbio. Razgovarao sam s njenim dedom i nanom i oni su nam dali svoj blagoslov da se mi o njoj brinemo - rekao je Halil.
Prisutan je opipljiv osećaj uzbuđenja zbog Afre u porodičnom šatoru. Ne samo zato što je je jedina ostala od velike porodice već možda i zato što se tek vratila iz bolnice gde ju je Halil odveo jer je imala poteškoće s disanjem nekoliko dana ranije.
- Bila sam presrećna kada su roditelji doveli Afru kući. Ona je moja rođaka - kazala je osmogodišnja Doa.
(Kurir.rs/Al Jazeera)