Slučaj Žuta kuća, javnosti poznat po nezabeleženim zločinima o trgovini ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu tokom 1999. godine i dalje privlači pažnju janosti.
Prve tvrdnje o trgovini ljudskim organima u javnost je iznela bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte.
Ona u svojoj knjizi piše da je oko 300 Srba i drugih nealbanaca bilo oteto i transportovano u Albaniju, gde su im vađeni organi, koji su zatim deportovani u Italiju, a kasnije u klinike širom Evrope.
Potresno svedočenje o stradanju Srba sa Kosmeta u zloglasnoj Žutoj kući, konačno je i ekranizovano i danas će imati svoju premijeru. Dokumentarno-igrani film "Dosije Kosovo - Žuta kuća", autorke Slađane Zarić, sadrži izjave svedoka koji imaju direktna saznanja o transportovanju zarobljenih Srba u Albaniju i o trgovini organima.
Ovog leta počinje i snimanje igranog filma „Žetva“, koji je za literarni predložak imao knjigu „Srpsko srce Johanovo“, autora Veselina Dželetovića.
O knjizi, filmu ali i detaljima koji su nepoznati javnosti govorili su gosti jutarnjeg programa Slađana Zarić, autorka dokumentarno-igranog filma "Dosije Kosovo - Žuta kuća" i Veselin Dželetović, književnik i novinar, autor knjige "Srpsko srce Johanovo" o stradanjima Srba u zloglasnoj Žutoj kući.
Zarić se prvo osvrnula na samu radnju filma, kao i to šta će se u njemu otkriti:
- Iskreno se nadam da će film prikazati sudbinu ljudi koji su oteti, videćemo atmosferu koja je tada vladala na Kosovu. Sve se dešava u trenutku kada srpske bezbedonosne snage napuštaju tu teritoriju, te tamo dolazi oko 50.000 KFOR vojnika. Upravo se tih dana otimaju i ubijaju ljudi. U periodu od tri ključna meseca, dakle jun, jul i avgust 1999. godine, ubijeno je preko 1.000 ljudi, među kojima ima najviše Srba. Takođe je ubijeno nekoliko Albanaca, koje je UČK (OVK) ubijao jer nisu bili lojani, odnosno koji su pomagali Srbima - započela je Zarić, pa nastavila:
- Film je rađen na osnovu svedočenja svedoka, odnosno iz dokumenta UMNIK-a iz 2003. godine i na osnovu izveštaja Dika Martija. Moram napomenuti da je Marti radio vrlo detaljno istraživanje, a kasnije je sve to potvrdio i Klint Vilijamson, odnosno specijalni tužilac. Vilijamson je rekao da sve iz izveštaja Martija stoji, ali da je izuzetno teško takve stvari dokazati na sudu.
Potom je Dželetović otkrio da li se nada da će pravda biti zadovoljena nakon knjige i filma o zloglasnoj Žutoj kući:
- Kako kažu, pravda je spora ali dostižna.Dokaza će biti malo, a tu postoji mnogo stvari. Postoji činjenica da su u Haškom tribunalu nestajali dokazi. Nestalo je krucijalno svedočanstvo, sa 400 DNK fajla. Mnogi svedoci su zastrašeni i ne mogu da pričaju o tome. Ovaj film će pokazati sve što jedan Srbin mora o ovome da zna. Svi pričaju o zaboravu i praštanju, kako bi trebalo neko nešto da oprosti, a ni ne zna šta je rađeno. Film će da prikaže kakva su zverstva rađena nad srpskim narodom.
Kurir.rs