Kao diplomac fizike sa Kembridža, Vuk Jeremić nam je ovih dana savršeno demonstrirao važenje zakona akustike koji kaže da šupalj panj sam zveči.
- Većina „građanista“ je svesna da će Vučić, ako izda KiM, dobiti toliko snažnu podršku Zapada da će njegovo rušenje postati skoro nemoguća misija, za dugi niz godina. Godina pljačke, gaženja institucija i vređanja zdravog razuma. Uprkos tome, navijaju da se to desi. Ne razumem ih - napisao je ovaj političar na Tviteru.
Veština jednog političara - od Makijavelija do danas - meri se stepenom uspešnosti maskiranja jaza između onoga što govori i onoga što misli. Jeremić nam je belodano pokazao da on te veštine ima koliko i advokat morala, a javni izvršitelj ljubavi za bližnje!
On ne uspeva ni da odglumi zabrinutost za sudbinu Srba na KiM. Da nije tvitovao, progovorio bi na dupe, jer je ogoljena želja da se dočepa vlasti jača od svakog obzira, a u njegovom slučaju, pokazuje se, jača je i od instinkta političkog samoodržanja.
Jeremić, „najmlađa osoba ikada koja je bila na funkciji predsednika Generalne skupštine UN“, kako se reklamira na Vikipediji, ne uspeva da sakrije razočarenje ishodom razgovora u Ohridu. On odustaje i od pompezne retorike srpskih desničara, i otvoreno priznaje da su Kosovo i Metohija za njega samo žeton u igri u kojoj je jedini cilj osvajanje vlasti.
Francusko-nemački predlog koji će oblikovati život Srba na KiM za Vuka Jeremića je nebitan. Sporazum, poručuje on, nije dobar ako ga potpiše Vučić, jer će to potvrditi ugled sadašnjeg predsednika Srbije u svetu.
- Dovedite me na vlast, ja ću da ga potpišem većim slovima! - poručuje Jeremić.
(On, doduše, ima dodatni motiv da se umili Zapadu: kooperativnost bi, računa, mogla da mu se uračuna kao olakšavajuća okolnost u istrazi koja se vodi u Senatu SAD.)
Jeremić u velikom luku zaobilazi činjenicu da je, kao ministar inostranih poslova Srbije, već bio na poziciji s koje je mogao da potpiše rešenje! Ali nije.
Sada, kad se kosovski čvor približava rasplitanju, Vuk Jeremić nastoji da kosovske Srbe pretvori u taoce svoje ambicije - traži od njih da odlože normalan život dok iz normalizacije on ne bude mogao da izvuče korist!
Nije prvi put da se Jeremić ovako ponaša. Setimo se samo s kakvom je drskošću zahtevao podršku za kandidaturu za mesto predsednika Generalne skupštine UN... I šta je Srbija dobila time? Šupalj nos do očiju! A šta je dobio Vuk Jeremić? Sve ono od čega danas odlično živi... u nedostatku dokaza.
Uostalom, sve što o Vuku Jeremiću treba da znamo sam je rekao, jasno i glasno da zveči! U pomenutoj reklami na Vikipediji napisao je da je su „on i njegovi roditelji početkom 90-ih bili primorani da napuste Jugoslaviju zbog sukoba sa komunističkom vladom u zemlji“! Čoveka koji ovako bezočno laže ni u kafani ne primaju u društvo, a kamoli da glasaju za njega! Jer, deda po majci Vuka Jeremića bio je jedan od komunističkih „begova“ iz familije Pozderac što je čvrstom rukom vladala BiH, a otac direktor socijalističkog „Jugopetrola“! Sam Vuk je, piše Slobodna Evropa za njega, „u vreme Miloševićeve vlasti bio među mladim socijalistima“. I u vreme sankcija studirao na Kembridžu... Zaista se napatio pod komunistima!
To kao što je Vuk Jeremić samo je u Srbiji moglo da nikne. Ispod kamena, na trulom lišću...