Ruske snage, predvođene grupom Vagnerovih plaćenika, više od sedam meseci vode ofanzivu za kontrolu nad Bahmutom.
Vagner tvrdi da je do 21. marta zauzeo 70 odsto ovog ukrajinskog grada, a sve je verovatnije da će preuzeti kontrolu nad ostalim. Ukrajinska vojna komanda je ipak odlučila da nastavi odbranu grada, raspoređujući rezervne snage.
Ovo je možda odložilo Vagnerov napredak, ali nije bilo dovoljno da ga zaustavi. Redovna ruska armija, koja pokušava da napreduje u više oblasti istovremeno protiv manjih ukrajinskih snaga, poslednjih meseci nije imala mnogo uspeha. Šta je to što Vagnera čini najuspešnijom ruskom borbenom silom u ovoj fazi rata? I kako bi ukrajinska vojska mogla efikasnije da odgovori?
Kako je Vagner vodio rat u Ukrajini tokom protekle godine
Prvih nekoliko nedelja ruskog rata protiv Ukrajine, privatna vojna kompanija koju kontroliše Putinov saradnik Jevgenij Prigožin (poznata kao Vagner grupa) nije bila uključena u operacije.
Tek u aprilu 2022. Vagnerove trupe su raspoređene u Popasnu, grad u oblasti Luganska pod kontrolom Ukrajine, koji je od 2015. bio na liniji kontakta između ukrajinskih trupa i ruskih separatističkih snaga i stoga je bio dobro pripremljen za odbranu. U tom trenutku ruska vojna komanda, koja je do tada pretrpela poraze u oblastima Kijeva, Harkova i Mikoljeva, pokrenula je ofanzivu odjednom u nekoliko pravaca u Donbasu. Većina ovih napada je propala, ali su Vagnerovi plaćenici uspeli da isteraju ukrajinsku vojsku iz Popasne (a ruske trupe su uspele da zauzmu grad Liman).
Ključ učinkovitosti (i skupoće) Vagnerove grupe
Po svom opsegu i veličini područja koje pokriva, Wagnerova skupina je otprilike usporediđivana sa četiri trupe ruske vojske u Ukrajini koje su formirane na temelju Zapadnog, Središnjeg, Istočnog i Južnog vojnog okruga zemlje.
Dostupni detalji o strukturi i metodama grupe su ograničeni. Većina informacija koje imamo dolazi iz priča samih plaćenika "ratnim dopisnicima" koji rade za subjekte u vlasništvu osnivača Wagnerove grupe Jevgenija Prigožina. Tih je priča malo i često su nejasne.
Po čemu se Vagner razlikuje od redovnih ruskih snaga
Komanda Vagner grupe pokazuje nivo fleksibilnosti koji nedostaje ruskim oružanim snagama. U bici za Bahmut, grupa je više puta menjala pravce glavnih napada.
Dok se u novembru činilo da plaćenici nameravaju da napadnu i opkole Bahmut sa juga, početkom decembra su iznenada smenili snage iz samoproglašene Narodne Republike Donjeck oko Soledara i zauzeli nekoliko važnih predgrađa (Jakovlivku i Bahmutske).
Posle toga, grupa je vratila fokus nazad na jug Bahmuta, preuzimajući kontrolu nad delom predgrađa Opitne pre nego što je svoje snage usmerila nazad na Soledar, što je na kraju dovelo do zauzimanja grada. Usledio je napad južnije, gde su Vagnerove snage zauzele Kliščijevku, selo od vitalnog značaja za ukrajinsku odbranu Bahmuta.
Ove česte promene smera udara učinile su očigledan danak ukrajinskim rezervnim snagama. Ovakav pristup se bitno razlikuje od, na primer, ofanzive na Vuhledar, gde je ruska komanda (iz Istočnog vojnog okruga) mesecima više puta izvodila napade istim pravcima. Čini se da je Vagnerova grupa znatno bolje sposobna da koncentriše svoje snage i resurse na cilj i izgleda da je uspešno uspostavila koheziju između svojih jurišnih jedinica i snaga podrške, uključujući artiljeriju i avijaciju.
Imaju i slabosti
Međutim, plaćenici imaju svoje slabosti. Za razliku od ruskih oružanih snaga, Vagnerova grupa čak ni ne pokušava da upotrebi mehanizovane jedinice za brze napade duboko iza neprijateljskih odbrambenih linija. Umesto toga, njene jedinice napadaju pešice, koristeći samo oklopna vozila (prema video snimcima i izveštajima ukrajinskih vojnika) za transport u pozadinu i za nanošenje dalekometnih udara.
Nakon što zauzme ukrajinski položaj, Vagnerova grupa obično tamo postavlja svoje snage, pokušava da obezbedi svoje bokove i priprema sledeće napade. Krajnji rezultat je metodičan, ali spor napredak. Ovo omogućava ukrajinskim oružanim snagama da pošalju pojačanje gde god da plaćenici izvrše napad. Od jula 2022. do sredine marta ove godine Vagnerove jedinice nisu napredovale ni u jednom pravcu više od 30 kilometara od Popasne (gde su ušle u rat).
Vagnerovi plaćenici retko koriste oklopna vozila u bliskoj borbi, ali koriste avijaciju liberalnije od ruskih snaga (ruski vojni avioni pokušavaju da ne lete u oblastima u dometu ukrajinske PVO, dok avioni Vagner grupe aktivno lete direktno iznad bojišta). Zbog toga grupa plaćenika ima znatno manje vazdušne snage i veću stopu gubitaka.
Može li ukrajinska vojska da izdrži ovu taktiku?
Prema ukrajinskom vojnom osoblju koje je proučavalo taktiku Vagnerove grupe, problem ukrajinske vojske je u tome što su mnoge njene odbrambene snage statične: vojnici stalno sede u rovovima ili zgradama u kojima im je naređeno da ostanu. Često nemaju dovoljno obaveštajnih resursa (kao što su dronovi) da stalno procenjuju moguće pristupe ruskih plaćenika.
Zašto ruska vojska ne pokuša da se bori kao Vagnerova grupa?
Moguće je da ruski komandanti žele da se ugledaju na Vagnerovu grupu. Ukrajinski izvori objavili su, kako tvrde, ukradena uputstva za stvaranje jurišnih grupa u regularnoj ruskoj vojsci. Ove grupe se razlikuju od Vagnerovih jurišnih grupa po tome što su teoretski ojačane oklopnim vozilima. Prema dokumentima, ove grupe formiraju veće jurišne bataljone.
Ovi tipovi jurišnih odreda se već koriste na mnogim pozicijama ruskih oružanih snaga i čak su navodno „uspešno raspoređeni“ protiv statične ukrajinske odbrane na slabim tačkama. Ali ponavljanje uspeha Vagnerove grupe biće teško za rusku vojsku. Jedinice koje čine jurišni odredi su daleko od uniformi: mnoge od njih pate od hroničnog nedostatka sredstava za izviđanje i zaštićenih komunikacionih sistema, a njihovi komandanti nisu skloni da pokažu fleksibilnost.
Osim toga, po političkom značaju, rat bi bilo mnogo teže „prodati“ ruskoj javnosti kada bi redovni vojnici poslednjih meseci počeli da ginu istom brzinom kao i Vagnerovi borci. Ruske vlasti će verovatno dati sve od sebe da izbegnu ovu situaciju.
Kurir.rs/Novosti