Na današnji dan, pre 24 godine počelo je NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije.
Za 11 nedelja, prema nezvaničnim izvorima poginulo je oko 2.500 civila, među njima 79 dece i oko 1.000 vojnika i policajaca. U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove, medijske kuće i vojni objekti.
Povodom informacija o kojima se malo zna, celom planiranju, ali i situaciji u kojoj se država tada našla pričali su gosti "Redakcije" Karlo Dulović, bivši stručnjak za bezbednost u ambasadi SFRJ u Švajcarskoj i Đorđe Aničić, penzionisani pukovnik protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije.
Dulović se osvrnuo na nekoliko godina pre kobne 1999. godine, s obzirom na to da tvrdi da su pripreme plana razaranja Jugoslavije otpečele dosta ranije:
- Vratio bih se u period 1941. godine, inače mart je uvek bio čudan mesec na ovim prostorima. Nema razlike između bombardovanja 1941. godine i 1999. godine.Nemci su nas bombardovali, a potom i saveznici koji su nas više razorili, ali po čijem nalogu? Da bi se 1999. godine vratili i Nemci i saveznici da bombarduju jednu malu Srbiju i Crnu Goru. 1987. godine došlo je do jedne akcije službenika državne bezbednosti, među kojima sam bio i ja. Došli smo do informacija da će doći do raspada Jugoslavije, iako su svi tadašnji političari na Svetskom forumu u Davosu lagali, jer je Davos zmijarnik, leglo kriminalaca koji određuju sudbinu svih naroda na svetu - započeo je Dulović, pa nastavio:
- Došli smo do dokumentacije da će doći do raspada Jugoslavije. Plan je napravljen tako što su predvideli situacije. Nije tu bio samo raspad Jugoslavije, već i šta će se zbivati posle toga. Nama ništa nije ponuđeno u pregovorima, jer su nastradili svi oni sa Zapada koji su hteli da pregovaraju. S njima nema pregovora, oni daju papir, pa ti uzmi ili ostavi. Oni su predvideli bombardovanje, bilo im je u planu, tako da bi bio svejedno da smo i potpisali nešto. Zvanično su od 1997. započete pripreme za bombardovanje.
Potom je Dulović rekao da se dve godine pre bombardovanja spekulisalo o smeni Miloševića.
- Doveli su Miloševića u jednu situaciju, odnosno pripremali su ga za smenu. Dobili smo informaciju 1997. godine da će Milošević u roku do tri godine biti smenjen. Pa su ga službe bezbednosti plašile sa atentatom, pokušavali su da ga primoraju. U tome su i uspeli jer je Milošević potpisao Vojno tehnički sporazum, a Zapad je mislio da će za 4-5 dana završiti posao na teritoriji Jugoslavije, nisu računali na spremnost i odlučnost naše vojske. Oni su se našli u čudu pa su preko Rusije došli do nas, ruski narod nas nikada nije izdao, ali rusko rukovodstvo nam je više puta nanelo štetu. Oni su poslali Černomirdina i prevarili Slobu da potpiše. Jer su Klinton i ostali mislili da će se raspasti NATO pakt, potpisati Vojno tehnički sporazum ili da se baci atomska bomba. Čak su računali da bace manju atomsku bombu na nas - rekao je Dulović, pa dodao:
- To je bio predlog jer nisu znali šta da rade sa nama. Černomirdin i Ahtisari su izvadili papir i rekli Slobi da li želi da budemo sravljeni sa tepihom. Černomidin je bio američki, a Ahtisari ruski čovek.
Aničić je rekao da ne bi trebalo oprostiti niti zaboravit, ali da mora da se ide napred.
- Vrlo često je u medijima bila prisutna situacija da pamtimo, opraštamo itd. Ne treba nikada zaboraviti ono što nam je uradio NATO, kao ni broj nastradalih ljudi. Zatim ne treba ni oprostiti. Vidimo da je čak sadašnji ambasador Hil rekao da ne bi trebalo da zaboravimo to vreme. Lako je ovako nekome oprostiti, ali zamislite porodice koje su izgubile nekog u tom ratu. U principu, mi moramo da idemo napred, ali da se ne zaboravi - tvrdi Ančić.
Kurir.rs