Svi znamo da je ren ljut, ali zdrav. Ali malo ljudi zna da može da donese i odličnu zaradu.
Kažu da dobro prolazi na tržištu i da se trud isplati. Samo uzgajanje obezbeđuje veoma pristojan život, a prava prilika za finansijski uspeh je u gotovim proizvodima od rena. Na to je ukazao i pre nekog vremena Milovan Adžić, proizvođač iz Novog Bečeja, govoreći za Mondo.
- Jedno od isplativijih ulaganja je ren i od jednog hektara dobije se 5.000 kilograma korena. Kada se preradi i prepakuje u teglice, ren na inostranom tržištu dostiže cenu i do dva evra za sto grama, što čini da se sva proizvodnja i radna snaga ispati. To se pokazalo kao bolji posao od voćarstva, maline i kajsije, koje su postale neizvesne što se tiče roda i zarade - kaže Milovan.
Objasnio je da odluku da se bavi proizvodnjom rena nije doneo slučajno, već je najpre analizirao tržište i prikupljao informacije.
- Hteo sam da uzgajam nešto čega nema mnogo na tržištu, čega je zapravo manjak. Išao sam po pijacama i prodavnicama da vidim šta se najviše koristi u ishrani, a da ga ima malo, posebno u domaćoj formi. Nakon što sam pričao i sa nekim poljoprivrednicima, video sam da je ren najbolji izbor. Prvo sam zasadio 10 ari, pa nakon toga 35 ari i imao sam prinos od oko 2.000 kilograma. Sada već imam jedan hektar.
Registrovao je poljoprivredno gazdinstvo. Odlučio se za domaći ren, odnosno organsku proizvodnju, a posle je shvatio da je najisplativije prodavati gotov proizvod, pa je proširio asortiman.
- Od početka proizvodnje rena već je prošlo više od 10 godina. Pokrenuli smo preradu i oni koji u Srbiji otkupljuju od nas za ovo vreme su shvatili kakvog kvaliteta je ren i da li im ukus odgovara. Sada smo počeli da proširujemo proizvodnju. U saradnji sa tehnologom, radimo na ispitivanju tri arome namaza od rena, tako da je izbor sve veći.
Koliko god da nema mnogo proizvođača rena, tržište Srbije je malo i najbolja varijanta za zaradu jeste kada proizvođač dogovori siguran izvoz. Ako proizvedete sve prema standardima, prodaja, kaže Milovan, zaista nije problem.
Mnogi ren nazivaju korovom i zahteva "puno ruku za rad".
- Mesec dana nakon sadnje skidaju se zaperci, bukvalno se svaki koren otkopa, skine zaperak, vraća se u zemlju, sve se to radi ručno. Na stranom tržištu traže samo prvu klasu, dužine 25 centimetara, dva centimetra debljine, pravilnog oblika. Važna je prihrana i navodnjavanje, kako biste imali dobar prinos. Za okopavanje treba zaista puno radne snage. Za štetočine se mogu koristiti samo dozvoljeni proizvodi, a u to vreme, ren treba paziti - dodaje Adžić.
Kurir.rs/Mondo