Tokom vazdušne NATO agresije na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju u proleće 1999. godine spoveden je i kopneni napad na našu zemlju.
Jedinice OVK potpomognute NATO snagama i vojnim formacijama Albanije napale su pripadnike jugoslovenske Vojske sa ciljem ulaska na Kosovo i Metohiju.Tokom 67 dana natčovečanske borbe odbranjena je državna granica, zahvaljujući državnim graničarima od 18 do 22 godine.
Bitka na Košarama postala je sinonim za odbranu otadžbine u novijoj istoriji. O herojskoj borbi naših vojnika na Košarama i o NATO bombardovanju SRJ govorio je u emisiji Puls Srbije pukovnik Duško Šljivančanin, komandant 53. graničnog bataljona Vojske Jugoslavije.
- Prošlo je 24 godine i to je sasvim dovoljno vremena da se izvrši temeljna analiza. NATO agresiju možemo podeliti u tri faze. Prva faza je dejstvo iz vazduha sa distance po vitalnim objektima borbenog rasporeda naše vojske. Cilj je bio da se u 15 dana slomi odbrambena sposobnost naše vojske. Kako to nije urodilo plodom onda je 9. aprila 1999. krenula kompnena agresija iz pravca republike Albanije, a kada ni to nije uspelo onda je krenulo dejstvo po civilnim ciljevima i objektima infrastrukture - rekao je Šljivančanin.
Dodao je da je čuvana bitka na Košarama počela još 1997 godine.
- Kada govorimo o Košarama govorimo o bici duž čitave granice, koja je počela još 1997. godina, nastavila se 1998., a 9. aprila je doživeka kulminaciju. Meni lično, najteži dan je bio 30. septembar 1998. kada je poginulo pet naših vojnika i kada je stradao jedan podoficir.
Istakao je da je u ovoj bici pored OVK učestovala i regularna vojska republike Albanije dok su se na našoj strani nalazile samo pripadnici graničnih jedinica.
- Specifično je za tu bitku da su se u tom momentu na državnoj granici nalazili samo pripadnici graničnih jedinica. Znatan broj naših jedinica bio je angažovan u dubini teritorije. Bilo je vrlo teško tada braniti državnu granicu u tim uslovima. Prva dva dana su odlučila bitku na Košarama. Da smo tada popustili našli bi se u znatno nepovoljnijem položaju - rekao je Šljivačanin i dodao:
- Tačno je da du ušli na našu teritoriju neznatno. Punih 67 dana se odvijala ta bitka uz velikih broj žrtava. Oni tad intenzivno dovlače jake snage iz Albanije. Tu je učestvovala tzv. oslobodilačka vojska Kosova, ali i regularne snage republike Albanije. Zamislite kako je to kada vojska jedna dražave usmeri sve svoje snage na jednom pravcu.
Konstatovao je da su šanse vojske SRJ bile izuzetno male u borbi protiv neprijatelja:
- Naše šanse su bile 1 naprema beskonačno. Ovo su reči ratnog komandanta Božidar Delića. Mladost je odbranila državnu granicu. 1998. Većina školovanog kadra raspoređena je u jedinice Prištinskog korpusa. Poginulo je 13. podoficira. I u starešinskom i u vojnom kadru prevladavala je mladost!
Kurir.rs