Na samo nekoliko kilometara od aerodroma Ponikve u istoimenom užičkom selu živi porodica Perišić koja je pre tačno 24 godine u toku NATO bombardovanja izgubila sve ono što je godinama sticala.
I danas nakon toliko vremena, kako kažu, sa velikom tugom sećaju se svakog dana tog najtužnijeg proleća u novijoj istoriji naše zemlje i nikada ga neće zaboraviti.
- Ja sam samo čula da je zazviždalo i započeo je lom. Sećam se da je moj muž povikao: "Izlazi izgibosmo!"U šupi je bilo sve što smo imali i kola i traktor i alat. To je sve otišlo. Mislili smo da nam je sve što smo stekli i što nam je vredno u šupi najsigurnije - kaže Ljubica Perišić.
- 10 godina smo otac i ja radili da bi stekli nešto. Za sekundu je sve nestalo - kaže Mićo Perišič.
A Zora Perišić se priseća kako je reagovala kada je čula detonacije:
- Krevetac sa detetom je stajao kraj mog kreveta. Ja sam spavala u opancima i u nekom radnom odelu. Čujem eksploziju, uzimam dete i izlazim. Ogroman je strah bio. Nismo znali gde ćemo. Kad sam kasnije na Kadinjači čula pucanj iz pištolja znala sam da je prestao rat i to mi je bio jedan od najsrećnijih trenutaka u životu.
Kurir.rs