U novoj epizodi Kojekude po Srbiji, avanturista Vukašin Grozdanić, jednim ubodom prsta na karti Srbije, odabrao je posetu neočekivanoj destinaciji u "komšiluku" - beogradskom Narodnom muzeju.
Ono što ovo "putešestvije" čini misterioznim i avanturističkim je priča o "beogradskoj" mumiji koja je u srpsku prestonicu pristigla davne 1888. godine.
Ona je za oči Beograđana izložena, nakon što je nesebični filantrop i mecena Hadži Pavle Riđički, plemić od Skribešća (1805–1893), tokom putovanja po Egiptu, kupio mumiju u Luksoru, „iz rodoljubive namere” i to „ne za sebe, nego za serpski narod”.
Ivana MInić, viši kustos Narodnog muzeja u Beogradu, sprovela je Grozdanića putanjama Riđičkog i njegovog prvog susreta sa ovim mumificiranim Egipćaninom.
- Mumija koju je on želeo da kupi poticala je iz nekropole u Ahmimu koja je pripadala Nesminu, svešteniku iz Ahmima. Kako je sam rekao "on je ne kupuje za sebe već za narod srpski" da je "gledi i podučava se običajima Misiraca" -drugi naziv za Egipat. Odmah je kupio i poklonio Narodnom muzeju - objasnila je Minić.
Riđički je bio advokat, pustolov i dobročinitelj i prvi je Srbin koji se popeo na stenu Nordkap na Špicbergu, najseverniju tačku Evrope, u leto 1887, penjao se na Keopsovu puiramidu, nije odoleo izazovu da se uvuče i u samu grobnicu u piramidi, a kako kaže Grozdanić - verovali, ili ne, sve to je uradio u devetoj deceniji!
On je imao još jedan uslov pre nego što je mumiju poklonio Narodnom muzeju.
- Postavilo se pitanje kako će mumija stići, kako će se transportovati do Beograda. Išlo se iz Luksora, Nilom, do Sredozemnog mora, potom do Grčke, Soluna, Odese, i na leto, 1888. godine, mumija je stigla u Beograd. Po njegovoj želji mumija je odmah trebalo da se izloži, ali je imao još jedan uslov: da se mumija izloži javno, te da se naplaćuje ulaz, a da sav novac od ulaznica ide u dom za nezbrinutu decu - ispričala je Minić i otkrila šta ovu mumiju čini senzacijom za svet.
- Ispod leve mišice nalazi se nerazmotan svitak papirusa, čije bi vađenje i tumačenje izazvalo svetsku senzaciju. Obično su papirusi stavljani u mumiju, ali su propadali tokom vremena, a mi imamo ovaj papirus i pretpostavlja se da su to delovi ispisane hijeroglifske egipataske "Knjige mrtvih". Verovali su da je smrt trenutna i da će se on probuditi i nastaviti da obavlja sve obaveze koje je imao u ovom svetu - rekla je Minić.
Došlo se do rodoslova ovog sveštenika i informacije o tome da su i Nesmin i njegov otac bili sveštenici u hramu boga Mina koji je bio izuzetno poštovan Bog i predstavljao je plodnost.
Ostanite uz "Kojekude po Srbiji", jer u nastavku ove pustolovine Vukašin Grozdanić ima još nekoliko izuzetno zanimljivih destinacija koje su odlučene "prstom sudbine".
Kurir.rs