Evropska Asocijacija za Gastroenterologiju, Endoskopiju i Nutriciju (EAGEN) predstavila je neke od najznačajnijih aktuelnih smernica i novih preporuka za terapiju najčešćih bolesti digestivnog trakta.
Probiotic Excellence center AbelaPharm partner u okupljanju više od 150 lekara specijalista iz regiona i Evrope.
EAGEN obeležava 53 godine postojanja i kontinuirane aktivnosti u širenju edukacije mladih gastroenterologa širom Evrope i sveta. Simpozijum u Beogradu, pod imenom “Vodiči dobre kliničke prakse u realnom životu”, akreditovan je od strane Zdravstvenog saveta Srbije kao međunarodni simpozijum prve kategorije.
Beograd centar gastroenterologije
Probiotic Excellence Center je osnovan kao naučno istraživačka baza upravo sa ciljem da u saradnji sa najprestižnijim svetskim naučnicima doprinosi širenju i razmeni savremenih naučnih saznanja iz oblasti mikrobiote. Izuzetno nam je zadovoljstvo što smo u prilici da danas u Beogradu ugostimo vrhunske Evropske stručnjake, eksperte u oblasti gastroenterologije, endoskopije i ishrane, među kojima je čak 5 EAGEN predsednika, izjavio je naučni direktor kompanije AbelaPharm, dr sci. Krešimir Gjuračić.
Medicina napreduje samo ako je zasnovana na dokazima
Kada govorimo o bolestima digestivnog sistema, koje su složene i često zahtevaju multidisciplinarni pristup, samo terapijske preporuke sa najvišim nivoom dokaza, koje su između ostalog deo najaktuelnijih evropskih smernica, mogu biti relevantne, izjavio je na otvaranju ovog stručnog skupa prof. dr Tomica Milosavljević, istaknuti gastroenterohepatolog, koji je takođe bio jedan od predsednika EAGENA ( 2015-16).
60% ljudi ima Helikobakter pilori infekciju koja treba da se izleči
Prof. dr Peter Malfertheiner, specijalista gastroenterologije, profesor na Univerzitetu u Magdeburgu I u Minhenu – Nemačka, urednik prestižnog, međunarodnog naučnog časopisa Digestive Diseases je podelio svoja ekspertska znanja iz oblasti Helikobakter pilori infekcije i istakao da oko 2/3 svetske populacije ima ovu bakteriju. Infekcija heliko bakterijom je zvanično prepoznata kao infektivna bolest, što znači da svi zaraženi pacijenti treba da se leče. Maastricht VI/Firenze je stručni evropski konsenzus koji je od 2022. Praktično poutokaz za dijagnostiku I lečenje ove infekcije u Evropi. Terapija je izazovna zbog stalno rastuće otpornosti bakterije na antibiotike, a razmatra se i uloga koju ova bakterija i antibiotici imaju na crevnu mikrobiotu. Istraživanja procenjuje efikasnost probiotika u smanjenju neželjenih efekata, a rezultati ukazuju na preporuku pojedinih probiotskih kultura za koje postoje naučni dokazi.
Helikobakter infekcija jedan od najvećih faktora rizika za rak želuca
Rak želuca je treći najčešći uzrok smrti od raka u svetu. Evropa godišnje beleži 136.00 novih dijagnoza raka želuca i više od 97.000 smrtnih slučajeva koji mu se mogu pripisati. Zbog prirode simptoma, rak želuca se često otkriva u kasnijoj fazi, što dovodi do niže stope preživljavanja u odnosu na druge karcinome. Istraživanja su pokazala da je Helicobacter pylori infekcija najvažniji je pojedinačni faktor rizika za maligne promene sluznice želuca.Najnovije preporuke kažu da fokus treba staviti na prevenciju i ranu dijagnozu, kako bi se na vreme započelo sa lečenjem, izjavila je prof. dr Tamara Matysiak Budnik, iz instituta za digestivne bolesti iz Nanta, Francuska.
Osobe sa nervoznim crevima imaju drugačiju mikrobiotu
Predsednik Evropske Asocijacije za gastroenterologiju, endoskopiju i nutriciju, profesor dr Dan Lucian Dumitrascu govorio je o hroničnoj dijareji i sindromu nervoznog stomaka. Profesor kaže da pacijenti koji imaju sindrom nervoznog stomaka imaju drugačiju crevnu mikrobiotu od zdravih pojedinaca, što ostaje osnova za manipulaciju crevnim mikroorganizmima radi poboljšanja tegoba. Intervencije u ishrani, vlakna i probiotici su prihvaćene opcije za lečenje.
Ravnoteža dobrih i loših bakterija je važna i kod drugih bolesti
Profesor gastroenterologije iz Rima, dr Loris Lopetuso, kaže da je kada govorimo o zapaljenskim bolestima creva, uloga ‘’zaboravljenog organa’’ - mikrobiote creva postala sve važnija poslednjih decenija. Čini se da je ravnoteža između dobrih i loših bakterija kod obolelih od zapaljenskih bolesti creva narušena, pa studije zbog toga procenjuju ulogu probiotika u regulaciji crevne mikrobiote.
Prevencija i skrining ključni
Na skupu je govorio i uvaženi profesor i direktor odeljenja za gastroenterologiju u Medicinskom centru za poslediplomske edukacije na Institutu za onkologiju u Varšavi, prof. dr Jaroslaw Regula. Profesor je ukazao da dijagnostička procedura endoskopski skrining karcinoma debelog creva pomaže dugoročno, jer se zahvaljujući njoj promene pronalaze u ranoj fazi i usled toga dolazi do smanjenja pojave karcinoma i smanjenja smrtnosti.
Na skupu su govorili i profesori Tim Vanuytsel iz Belgije, Laszlo Herszeny iz Mađarske, ali i naši uvaženi stručnjaci poput prof. dr Aleksandre Sokić-Milutinović iz Kliničkog centra Srbije.
Skup su podržali Udruženje gastroenterologa Srbije, Udruženje za gastroenterološku endoskopiju Srbije, Srpsko udruženje za inflame atorne bolesti creva (SIBDA), Gastroenterološka sekcija Srpskog lekarskog društva, Euromedik-Beograd.
Beograd je još jednom bio centar gastroenterologije, ali je mnogo značajnije to što će ovakvi naučni sastanci i razmena iskustava sa najeminentnijim stručnjacima iz Evrope pomoći našim pacijentima da imaju najbolje i najsavremenije lečenje u svojoj zemlji.
Promo tekst