"Tuga, pakao... Naša đeca dočekuju fudbalere Srbije, šta smo doživeli...".
Jedna poruka na društvenim mrežama izazvala je brojne reakcije. Mnogi su potrčali da kazuju kako je to stav velikog broja ljudi iz Crne Gore, ali da li je to baš istina?
Podgorica. Godina - 2018. Crna Gora i Srbija izlaze jedna drugoj na megdan, prvi put i meč ima predznak istorijski.
Na samom dolasku dočekuje me obaveštenje: bez preke potrebe ne treba da se šetam po gradu. Neprijatan osećaj to i čuti, jako neprijatan. Na trenutak se zapitam: gde sam ja to došao? Da li je ovo Podgorica, Crna Gora...
Jeste bila prisutna tenzija "u vazduhu", ali apsolutno nijedan jedini problem nisam imao. Ni u gradu, ni na stadionu. I osećao sam se kao kod kuće.
Fudbaleri Srbije dočekani su na jako lep način, himna Srbije pozdravljena je aplauzom, navijači obe reprezentaciju su zajedno skandirali "Kosovo - Srbija".
Pojedinci žele da unesu seme razora u odnose među braćom. Neće im uspeti. Bolesnika ima u svakom društvu, ali ključ je što su oni u apsolutnoj manjini.
Nadamo se da će večeras na meču Crna Gora - Srbija da pobedi većina. Da se ponovo pošalje poruka ljubavi sa stadiona "Pod Goricom".
Da se posle utakmice priča o golovima, sjajnoj atmosferi, sportskim stvarima...
Da se pokaže svima da su za svako dete Stefan Savić i Aleksandar Mitrović jedno te isto - idoli.
I da se ista ta slika ponovi za nekoliko meseci u Beogradu.
Kurir sport