Američke vlasti objavile su nove detalje o navodnom ruskom špijunu koji je pokušao da se infiltrira u Međunarodni krivični sud u Hagu, koristeći lažni identitet deset godina.
Optužnica koja je objavljena u subotu, optužuje Sergeja Čerkasova (37), za kojeg američki obaveštajci veruju da je elitni ilegalni operativac ruske vojne obaveštajne agencije GRU. Čerkasov se godinama predstavljao kao brazilski državljanin Viktor Muler Fereira.
Vašington je podigao optužnicu protiv ruskog državljanina koji se trenutno nalazi u pritvoru u Brazilu, zbog špijuniranja za rusku vojnu obaveštajnu službu GRU, piše Gardijan.
Optužnica takođe obuhvata i sumnju da je Čerkasov umešan u krivična dela u SAD u vezi sa malverzacijama sa vizama i bankovnim prevarama.
U optužnici se navodi da je Čerkasov došao u Brazil 2010. godine sa ruskim pasošem. Čerkasov je magistrirao spoljnu politiku SAD na Univerzitetu Džon Hopkins i dobio stažiranje u MKS. On je uhapšen po dolasku u Holandiju prošlog aprila kada je predočio pasoš Fereire.
Čerkasov je takođe, kako se ističe u američkoj optužnici, navodno slao informacije o spoljnoj politici SAD ruskim obaveštajnim službama 2021. i 2022. godine.
Čerkasov je pokušao da se zaposli u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu 2022. godine, ali mu je zabranjen ulazak u Holandiju.
U vreme kada je špijun došao u Holandiju, sud je počeo da istražuje ratne zločine u Ukrajini. Da je Čerkasov uspeo u svojoj nameri, dobio bi pristup mejlu suda i mogao bi da kopira, menja ili uništava dokumente i dokaze, piše Gardijan.
Zapad strahuje da je ukrajinska kriza podstakla GRU i druge ruske agencije da se nepromišljeno ponašaju u svojim špijunskim akcijama.
– To nam pokazuje šta Rusi smeraju, pokušavaju da dobiju nezakonit pristup informacijama unutar ICC-a. Ovo kvalifikujemo kao pretnju visokog nivoa – rekao je Erik Akerbum, glavni direktor holandske obaveštajne agencije.
Holandski obaveštajci su kasnije objavili njegovo pravo ime i neke detalje njegove priče, ali ga nisu uhapsili, već su ga deportovali nazad u Brazil. Prošlog jula je tamo osuđen zbog optužbi za lažno pribavljanje i korišćenje brazilskih dokumenata i osuđen na 15 godina zatvora.
Njegov pokušaj infiltracije u MKS dobio je dodatni značaj nakon odluke suda ranije ovog meseca da podigne optužnicu za ratne zločine protiv ruskog predsednika Vladimira Putina. Da je Čerkasov uspeo da se zaposli u sudu u Hagu, potencijalno bi mogao da pristupi sistemima e-pošte suda i drugim osetljivim informacijama.
Uhapšen je u aprilu 2022. godine u Brazilu pod optužbom za prevaru koja je, kako se navodi, proistekla iz njegovog korišćenja lažnog identiteta, a u julu te godine osuđen je na 15 godina zatvora zbog prevare.
Brazilske vlasti su obavestile rusku vladu o pritvoru Čerkasova, a ruske diplomate su potvrdile njegov identitet.
Prema američkoj verziji, u septembru 2022. godine brazilske vlasti su potvrdile da je Rusija podnela dokumenta za izručenje Čerkasova, navodeći da je on u svojoj zemlji optužen za umešanost u trgovinu drogom.
SAD su saopštile da je taj zahtev za izručenje Ruskoj Federaciji zasnovan na svesno lažnim informacijama. Američka strana je ocenila da je svrha takvih akcija samo da se Čerkasov vrati kući.
Njegov raniji pokušaj da se infiltrira u MKS dobio je na značaju posle odluke suda da izda nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina. Naime, da je Čerkasov uspeo da se zaposli u sudu, potencijalno bi imao pristup sistemu elektronske pošte suda i osetljivim informacijama.
Optužnica na 46 strana puta je zanimljivih detalja, uključujući i navodne poruke Čerkasova o mestu na univerzitetu Džons Hopkins.
"Uspeli smo, ne mogu da verujem brate. Popeli smo se na vrh brda, OMG", navodi se u poruci.
Kada je dobio američku vizu napisao je da je "posao obavljen", a u optužnici su pomenute i poruke koje je iz zatvora u Brazilu slao svojoj devojci.
Objavljivanje detaljne optužnice verovatno predstavlja pokušaj SAD da izvrši pritisak na Brazil da ne izruče Čerkasova Rusiji, i može da nagovesti zahtev SAD za njegovu ekstradiciju.
Kako se navodi, može imati za cilj i da osramoti GRU, jer nagoveštava da je Čerkasov možda identifikovan i praćen nekoliko godina pre hapšenja.
Čerkasov je jedan od brojnih osumnjičenih ilegalaca sa sumnjivim južnoameričkim identitetom koji su uhapšeni poslednjih meseci. Norveška je privela Hozea Asisa Đamariju, „brazilskog istraživača“ koji je neformalno radio na Univerzitetu u Tromsou. Jedan kolega je za Gardijan rekao da ima „smešan naglasak“.
Prošle nedelje je Gardijan izvestio o paru privedenom u Sloveniji, za koje vlasti u Ljubljani veruju da su ilegalci koji rade za SVR, rusku spoljnu obaveštajnu službu. Njih dvoje su se predstavljali kao Argentinci i pričali su španski jedni sa drugima i njihovo dvoje male dece.
Kurir.rs