Glumica Jovana Belović dobro je poznato lice kako u pozorištu, tako i u domaćoj kinematografiji, a publika će uskoro imati prilike da je gleda u novom filmu "Devojačko veče" Đurđe Tešić.
Nakon završene Akademije umetnosti u Novom Sadu, dramska umetnica vratila se u Beograd, gde je nastavila da niže uspehe. Predstava "Moj muž", u kojoj igra, pravi je hit u JDP, a nedavno je zaigrala u čuvenoj predstavi Bitef teatra kao Lepa Brena. O predstojećim projektima i kako se provela u Zagrebu i na turneji po Hrvatskoj, Jovana govori u intervjuu za Kurir.
Može li devojačko veče da krene po zlu?
- Svako veče, nažalost, može da krene po zlu. Devojačko veče u ovom filmu organizujem ja, kao kuma. Ideja o idealnoj noći u kojoj pet devojaka slavi u jednom momentu se preokreće. Publika će to videti u ovom filmu.
Da li ste nekada prisustvovali devojačkoj večeri?
- Naravno, više puta sam prisustvovala tim večerima, ali i ekskurzijama od dva-tri dana. To su intenzivne noći, nabijene pozitivnim emocijama u kojima na kraju uvek nešto pukne i izrodi se anegdota, koja se kasnije prepričava mesecima. Ostaju sećanja za ceo život.
Šta mislite o svadbenim običajima i poštovanju tradicije?
- Svako mesto ima svoj običaj. Bila sam kuma na svadbi dva puta i mogu reći da su oba venčanja bila potpuno drugačija. To je lepo i onaj ko voli tu vrstu obeležavanja ljubavi, poštujem. To su divne ceremonije i običaji.
Živeli ste i radili u Subotici, a studirali u Novom Sadu. Da li ste povratak u Beograd doživeli kao olakšanje ili patite za ravnicom?
- Nisam patila za ravnicom. Tako se nametnulo u životu, put me je odveo tamo. S druge strane, nisam patila ni za Beogradom, već sam samo želela da radim svoj posao. Takva je bila moja putanja. I dalje ne odustajem od stava da su pozorište i gluma svuda, ne samo u Beogradu, i da ne treba odbijati takve pozive. Stalni sam član JDP, na šta sam ponosna, ali sam pored toga iskusila da se podjednako lepo radi i van prestonice, jer kultura nema granice.
Predstava "Moj muž", u kojoj igrate, pravi je hit u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a karte je gotovo nemoguće naći. U čemu je tajna uspeha?
- Sanji i meni je izuzetno drago što smo imale priliku da uradimo komad s Jovanom Tomić koji je iziskivao od nas veliku dozu kreativnosti i slobode. Smatram da se iz toga stvorila jedna ovako lepa i važna predstava, koju smo odigrale preko 75 puta. S radošću je igramo svaki put i želim nam da je igramo još dugo godina.
- Uskočila sam u predstavu kao alternacija. Ne mogu reći da mi je bilo svejedno. Predstava ima svoju snagu i strukturu u koju treba da uskočite. Važno mi je da, kad uskočim u predstavu, ne umanjim kvalitet uloge i komada.
Da li ste imali tremu?
- Imala sam premijeru u Zagrebu i bilo je čarobno. Nisam tremaroš i uživala sam u svemu što smo radili.
Gledaćemo vas i u seriji "Tunel" Lazara Ristovskog. Šta nam možete otkriti o ulozi?
- Ne bih smela da otkrivam mnogo. To je nešto potpuno drugačije. Namestilo se da je to uloga koja me izmešta iz glumačkog komfora, što mi je važno. Srećna sam što mi ljudi veruju i daju mi uloge koje su potpuno drugačije. Ništa od materijala nisam videla, tako da jedva čekam premijeru.
Očekuje nas i premijera filma "Videoteka".
- To snimanje je bilo potpuno ludo iskustvo. Snimali smo u Majdanpeku. Sve je bilo neverovatno, počev od žanra pa do scenarija, i videćemo kako je to ispalo. U tom periodu mi se nagomilalo dosta snimanja i, nažalost, ništa nisam uspela da vidim.
Ko su vam glumački uzori? Da li je to vaša profesorka Jasna Đuričić?
- Jasna je moj prvi mentor glume i način na koji ona radi i pristupa stvarima je škola koju sam prošla i smatram je ispravnom. Uzora je dosta, ne bih sad mogla da izdvojim jednu osobu ili dve. Hvala bogu da ih ima. Starije kolege su divni ljudi i glumci i možemo na njih da se ugledamo. Srećna sam što radim i rastem među takvim kolegama.
(Kurir.rs)
Bonus video: