Kada se spomene "preping" (od eng. to prepare/preparing: priprema, pripremanje, unapred pripremiti), ljudima na pamet uglavnom padaju ljudi koji žive izolovani u divljini, očekujući smak sveta ili neku sličnu katastrofu neslućenih razmera u svom malom bunkeru.
U srži svega ovoga je pokušaj da se održi osećaj kontrole, a stalne pretnje ili neizvesnosti ne pomažu baš u toj nameri.
Koliko su pandemija koronavirusa i rat u Ukrajini samo pojačali uverenja ljudi za koje se sumnja da su "preperi"?
Da li se ovakvim činom "izbavljaju" od sveta za koji veruju da je neprijateljsko mesto?
Na ove, blago rečeno, nesvakidašnje pojave, dali su mišljenje gosti u jutarnjem programu Saša Dobrijević, novinar Kurira i Leo Ivanišević, psiholog.
- U principu negde svi ljudi žele da budu spremni za nešto - započinje razgovor Dobrijević.
- To je iskonski u ljudima ta potreba da budemo spremni na svaku situaciju, na ono što nas može očekivati. Ova situacija iz Švajcarske je malo preterana, to ponašanje odlazi u krajnost koja je devijantna, bolesna. Amerika je poznata po tome da ljudi prave bunkere krcate hranom za "ne daj Bože" - rekao je Dobrijević.
Kada pričamo o mentalnom zdravlju, uključuje se Ivanišević u razgovor, to može značiti i prepoznati se po granicama.
- Granica je ta linija gde više ne možete učestvovati u svakodnevnom životu. Onog trenutka kada vaše ponašanje počne da utiče na vaš život i na odnose sa ljudima, možemo pričati o poremećaju. Mi želimo sigurnost i kontrolu i predvidljivost, ali činjenica je da mi nikad ne možemo imati kontrolu nad svime. Gde god je previše kontrole, tu je premalo sigurnosti u sebe. Možete preduzeti sve mere i ne možete predvideti sve. U nekom momentu mora da se povuče linija i da se kaže, u redu, preduzeo sam sve. Osećaj sigurnosti treba da dođe iznutra, iz ideje, da to što me čeka ja ću moći svojim veštinama da se izborim sa time - savetuje ukratko Ivanišević koji nabraja poremećaje izazvane ovakvim ponašanjem:
- To može poprimiti razmere paranoje, opsesvino kompulsivnog poremećaja i odvajanje od realnosti...
Dobrijević je uprostio podelivši "prepere" na normalne i nenormalne.
- I ja sam "preper". Doživeo sam mnoge situacije koje su me uzdrmale, ali počeo sam da skupljam stvari i imam ranac za pešačenje koji ima sve. Imam šator, solarne punjače, ručno pravljenje struje, dobar kvalitetan nož i to mi stoji u sobi, za "ne daj Bože" - rekao je Dobrijević i nastavio:
- To je za jedno kvalitetno luksuzno kampovanje za sedam zvezdica. Treba imati elementarne stvari, ljudi su se zaglavljivali na planinama... Treba da budemo odgovorni i svesni tih stvari. Kod mene je to počelo kada je počeo korona virus. Nemam strah, ali s obzirom na to da sam doživeo poplavu, i da sam bio zaotečn u Minhenu baš kada je korona počela, volim da budem spreman - ukazuje Dobrijević.
Ivanišević preporučuje da svako od nas ima test realnosti i da kada imamo i verujemo u "teorije zavere" da ostanemo u okvirima realnosti.
- Sve ekstremne i nepredvidive situacije teraju nas u tom pravcu. Ne bi bilo dobro da se spremate za vanzemaljce, a desi se nešto drugo. Jako je važan test realnosti. Te teorije zavere idu u raznim smerovima. Kada je bila reč o korona virusu, ostaje misterija o kompulsivnoj kupoivini toalet papira. Kako će to da te spasi? - zbunjen je Ivanišević, koji naziva ove situacije čoporativnim mentalitetom Srba.
- Upravo se o tome radi. Vi ako ste nesigurni iznutra, u tim situacijama koliko god kontrole uspostavite spolja, vi ne nadomešćujete to iznutra. Ne mogu te mere da kompenzuju unutarnji osećaj samopouzdanja, a to je upravo ideja da- ja ću moći da se izborim i verujem da ću biti u redu i da ću moći da se oslonim na sebe - rekao je Ivanišević.
Kurir.rs