Izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavio je juče preko potrebnu pauzu u svom zalaganju za reformu pravosuđa usred rastućih protesta i ostavki iz njegovog kabineta. Netanjahu je sada dao opoziciji mesec dana da sedne za pregovarački sto sa sopstvenim paketom reformi.
Zašto je reforma neophodna? Za razliku od Sjedinjenih Država, Izrael nema pisani ustav koji precizira odnos snaga između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. Kao i Ujedinjeno Kraljevstvo, Izrael ima parlamentarni sistem, što znači da se zakonodavna i izvršna vlast preklapaju — ova druga je ugrađena u prvu.
Često je potreban savez različitih stranaka da bi se formirala koalicija za kontrolu izraelskog zakonodavnog tela, Kneseta, ali kada koalicija kontroliše Kneset, ona takođe kontroliše i većinu izvršne vlasti. Za razliku od našeg sistema, gde jedna stranka može da kontroliše Kongres, dok druga kontroliše Belu kuću, izraelski sistem ne predviđa takvo razdvajanje.
Izraelski proces za odvajanje pravosuđa od druge dve grane takođe je potpuno drugačiji od američkog. Umesto da sudije budu imenovane od strane izvršne vlasti i potvrđene od strane zakonodavne vlasti, a zatim imaju doživotni mandat, Izrael ima devetočlanu komisiju koja bira sudije, piše američki portal Vašington examiner.
Taj odbor čine tri sudije Vrhovnog suda, dva predstavnika Advokatske komore, dva člana kabineta i dva poslanika, od kojih je samo jedan iz vladajuće stranke. Sa postojećim sudom i advokatskom komorom koje kontroliše krajnja levica, ovaj sistem znači da bez obzira ko je izabran da upravlja državom, postojeći levičarski pravosudni establišment ostaje ukorenjen.
To je od izraelskog pravosudnog sistema napravilo nedemokratsku prepreku demokratskim promenama. Netanjahu želi da reformiše način izbora sudija tako što će vladajućoj stranci dati većinu mesta u komitetu.
Izraelski Vrhovni sud je aktivistička institucija koja je znatno proširila sopstvenu moć da sudi u slučajevima i ostala je nevezana za pisane statute zakona koje je doneo Kneset. Drugi deo Netanjahuovih reformi je da se Knesetu da pravo da poništi bilo koje mišljenje Vrhovnog suda prostom većinom glasova.
Ovo biranje od slučaja do slučaja u razmatranju slučaja je nepromišljeno i pogrešan pristup stvarnom problemu. Umesto da pokušava da obuzda u sudu jedno po jedno kontroverzno mišljenje, Kneset bi trebalo da ponovi koja je nadležnost Vrhovnog suda za sve buduće slučajeve i da identifikuje principe o tome kako se u predmetima treba odlučivati.
Dogovor između Netanjahua i opozicije mogao bi poprimiti različite oblike, a o detaljima treba da odluče izraelski političari. Ali postoji konsenzus da je izraelski pravosudni sistem slomljen i da mu je potrebna reforma. Lider opozicije Jair Lapid kaže da želi pisani ustav. Možda je to most predaleko, ali je dobro videti da obe strane govore o kompromisu.
Kurir.rs