Vojislav Vukašinović, s tada samo 19 godina, bio je jedan od najmlađih boraca s Košara '99. Posle ranjavanja 17. maja, počeo je da bije nove bitke - za zdravlje, za vid, a danas za svoje ratne drugove
Bili su samo deca.
Golobradi momci, tek stasali za život, imali su mnogo neostvarenih želja i snova.
Nečija mržnja ipak je bila jača od te nevine mladosti.
Iz školskih klupa te 1999, ali i godine pre, išli su na branik otadžbine. Nekima je zapalo da idu direktno u rat.
Jedan od najmlađih vojnika koji su čuvali granicu bio je Vojislav Vukašinović (45) iz Mataruške Banje nadomak Kraljeva. U vojsku je stupio kad je imao samo 19 godina. U martu 1998. godine otišao je na služenje vojnog roka u Kosovsku Mitrovicu. Kao redovan vojnik, najpre je upućivan na terene širom Kosova. Potom se, kao pripadnik 125. motorizovane brigade, odred Džokeri, od 11. aprila do 17. maja, kada je i ranjen, borio na Košarama.
Invalid 80 odsto
- Tih prolećnih dana neprijatelji su bili uporni. Hteli su da probiju našu liniju odbrane. A i mi smo bili uporni. Nismo ih puštali. Nismo ustuknuli. Svi smo prošli svojevrsni pakao, ali smo životima čuvali našu zemlju - počinje priču Vukašinović, koji je na Prokletijama jedva živu glavu izvukao.
- Ranjen sam 17. maja, kada je neprijatelj otvorio jaku pešadijsku vatru na nas dok smo bili na položajima. Jedna granata eksplodirala je na tri-četiri metra od mene. Desetak gelera mi se bukvalno zarilo u mozak. Izvlačili su me tako teško ranjenog moji saborci predvođeni vodnikom Zlatkom Soluncem, koji je nedavno preminuo. Pod teškom artiljerijskom vatrom on me je bukvalno na leđima odneo do takozvane linije izvlačenja - seća se on.
Pred njim su onda usledile godine nekih novih, sasvim drugačijih borbi.
- Tri meseca sam bio u komi, a godinu dana sam zbog oštećenja očnog nerva bio potpuno slep. Posle sedam operacija i godinu i po dana provedenih u bolnici i na rehabilitaciji, uspeo sam da se oporavim, ali sam ostao 80 odsto invalid četvrtog stepena - ističe Vojislav.
Prokletije
Danas je živ, zdrav, dobro.
U međuvremenu je dobio dvoje dece, koja su mu sve u životu. Ono što se desilo na tim prokletim Prokletijama, kaže, neće zaboraviti dok je živ.
- Na celoj toj odbrambenoj liniji bilo je samo oko 1.300 srpskih boraca, a na neprijateljskoj strani više hiljada do zuba naoružanih vojnika. Tokom borbi poginulo je 108 naših boraca, a iz mog odreda nas devetorica smo teško ranjeni. Borili smo se junački. Danonoćnim borbama branili smo svaki naš pedalj. Neki drugovi položili su živote za to. Na nama je da ih se sećamo, da o herojstvu pričamo. Brojni ožiljci još nisu zarasli, a mislim i da nikada neće.
Vukašinovića je posle rata odlikovao Ordenom za hrabrost nekadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević.
Bitka na Košarama vođena je na granici tadašnje SRJ i Republike Albanije, kada su teroristi takozvane OVK napali pripadnike jugoslovenske vojske s ciljem ulaska na KiM. Državnu granicu odbranili su graničari od 18 do 22 godine na odsluženju vojnog roka.
Suzana Trajković
Bonus video