Doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito je tri puta od svojih naučnika tražio da naprave atomsku bombu, a prvi pokušaj bio je samo nekoliko meseci nakon osnivanja Instituta za nuklearna istraživanja u Vinči, 1948. godine.
Naučnici nisu odbijali da učestvuju u nuklearnim istraživanjima, ali su se bavili mirnodopskom primenom, a političarima su objašnjavali da nemaju kapacitete za vojnu primenu.
O planu da SFRJ postane nuklearna sila, govorio je u Jutarnjem programu Kurir televizije Dragomir Bondžić, istoričar i naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju.
- Ne može se na osnovu arhivskih dokumenata zaključiti da li je sam Tito inicirao proizvodnju atomske bombe, ali s obzirom da je on bio prvi čovek u državi svakako je morao to da odobri. Što se tiče motiva oni su višestruki. Tu su pre svega vojno - politički motivi. Očekivalo se da zemlja koja poseduje nuklearne kapacitete ima pre svega moć odvraćanja od eventualne agresije, a isto tako posedovanje atomskog oružja bi dosta značilio u samom sukobu. Takođe, to bi bio dobar iskorak za jednu državu s obzirom na tadašnji turbulentni hladnoratovski period - rekao je Bondžić - dodao:
- Na unutrašnjem planu to bi bio uspeh socijalističke države koji bi na taj način uz podršku propagande značajno porastao.
Na pitanje voditeljke kakvi su bili kapaciteti SFRJ za pravljenje atomske bombe, odgovorio je da oni nisu bili dovoljni.
- Kapaciteti su bili nikakvi, a mnogo veće su bile želje i htenja. Želja je bila nesporna i ona je pre svega potekla od sukoba sa Sovjetskim Savezom. Jugoslavija je bila blokirana, očekivao se napad. Proizvodnjom atomskog oružja hteo se steći adut u tom sukobu sa socijalističkim zemljama. Bili su niski kadrovski i finansijski potencijali. Nisu smeli da kažu ne decidirano, jer se stradalo za, mnogo manje sukobe sa državom.
Pomenuo je jedan doklument iz 1953. iz kojeg se može videti da su političke strukture htele proizvodnju atomske bombe, ali da je naučna elita to odbila.
- To je jedan od retkih autentičnih dokumenata iz 25. maja 1953. godine na osnovu kojeg možemo da iznesemo takve tvrdnje. Dva meseca nakon Staljinove smrti, rukovodstvo Vinče, pre svega direktor Pavle Savić, zatim Jovan Dedijer i Robert Valen jedan francuski naučnik holandskog porekla pišu pismo vrhu jugoslovenskog rukovodstva: Titu, Rankoviću i Kardelj.
- Tu između ostalog iznose da Jugoslavija nije imala nikakvih potencijala niti stručnih niti ekonomskih niti sirovinskih za takav poduhvat. Naglašavaju da takva nuklearna istraživanja u vojne svrhe mogu sprovesti samo zemlje na ekonomskom nivou Francuske i Velike Britanije. I zaista Velika Britanija je te godina imala nuklearno naoružanje, a Francuska odmah nekon nje 1960. godine - kaže Bondžić.
Kurir.rs