Angela Merkel je s razlogom tri puta nazvana političkim autsajderom. Ona je, naime, bila žena, naučnica i istočna Nemica. Ovo poslednje je za nju već u domovini bio veliki minus: nije mogla da ide kuda je htela, a čak je i odlazak u prodavnicu bio problem. Na sreću, imala je tetku u Zapadnoj Nemačkoj, koja joj je poslala farmerke koje su tada bile u modi u svetu.
Kako je završila na istoku te velike zemlje?
Njen otac je bio luteranski sveštenik, ćerka mu je rođena u Hamburgu, ali kada je imala tri godine poslat je u Perleberg, grad sa deset hiljada stanovnika, a porodica se kasnije preselila u Templin, devedesetak kilometara od istočnog Berlina.
U biografskom dokumentarcu „Merkel” Eve Veber, Nemice sa londonskom adresom, bivša nemačka kancelarka se priseća kako je obožavala tišinu koja je tamo vladala, ali joj je nedostajala sloboda.
Zbog usmerenosti socijalističke države na nauku, odlučila se da studira fizičku hemiju u Lajpcigu, a 1986. godine je doktorirala kvantnu hemiju. Tečno je govorila ruski, bar nešto koristi od komunističkog obrazovanja koje će joj kasnije trebati, ali da je bila na Zapadu i izabrala fakultet po sopstvenom izboru, studirala bi jezike.
Pošto je bila na funkcijama u Uniji studenata, naravno da su je pozivali da sarađuje sa državnom obaveštajnom službom STASI i da dojavi svojim kolegama i profesorima, međutim, ona se poslužila oprobanim trikom, rekla je da nije u stanju da zadrži nijednu tajna i time bi ugrozila organizaciju koja joj je verovala.
Nije imala pojma o rušenju Berlinskog zida, bila je u to vreme u sauni, ali kada je izašla i videla da joj je otvoren put na zapadnu stranu, nije mogla da veruje. Inače, kada je zid podignut 1961. godine, imala je sedam godina, ali se seća da su svi na istočnoj strani plakali.
Doticaja sa politikom imala je samo preko fakultetskih organizacija, ne baš jakih, ali dovoljno jakih da ju je nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke primetio kancelar Helmut Kol, kome su u vladi bile potrebne žene i kadrovi iz bivše Istočne Nemačke, pa ju je postavio za ministra za Žene i omladina. To je bilo najmanje važno ministarstvo u njegovoj vladi, ali se ona snašla u Bundestagu i nametnula se kao izuzetno pouzdan političar.
Kada je Kol smenjen sa čela stranke (CDU – Hrišćansko-demokratska unija) zbog nelegalnih sponzorstava, Merkelova ga je zamenila na čelnoj poziciji 2002. godine, a 2005. postala je kancelarka, prva u istoriji Nemačke, i ostala na tom mestu 16 godina.
Pre toga je povukla potez koji su mnogi kritikovali, kada je Kol smenjen, napisala je komentar u magazinu Der Spiegel u kojem je upozorila da političari moraju da vode računa od koga njihova partija dobija novac. Na svečanosti se najpre pohvalila svojim ruskim, pozvanim ruskim astronautima koji su u to vreme bili u svemiru preko bezbedne veze, a godinu dana kasnije posetila je Vladimira Putina u Moskvi.
Nije očekivala ništa dobro, bio je u odličnim odnosima sa prethodnim kancelarom Gerhardom Šrederom, nije je ni poznavao, a kada su bili sami, u sobu je ušao njegov ljubimac labrador i zamalo joj seo u krilo. Rekla mu je da se plaši pasa nakon incidenta iz mladosti, ali je ovoga puta hrabro izdržala test.
Prvo na šta se navikla u politici jeste da mora da pazi na svoju haljinu i da se ne osvrće na javno prozivke. Bila je prva evropska političarka koja je otvorila granice za izbeglice, usled čega su u Nemačkoj izbile demonstracije, ali nije odustala. Napali su je i što je previše stala na stranu Ruske Federacije, ali je većini ipak bilo jasno da Nemačkoj zbog toga ne nedostaje energije.
Privatno o njoj saznajemo relativno malo, pred kamerama se pojavljuje samo njena majka, koja priznaje da joj je smetalo što se njena ćerka povlačila iz bilo kakvih sukoba. Međutim, kada je sa 13 godina ošamarila tinejdžerku koja ju je maltretirala na času matematike, čak je i učiteljica pozdravila njen čin, a majka je od tada shvatila da će sa ćerkom sve biti u redu.
Zanimljivo je da je sa skepsom dočekala Baraka Obamu, jer je bila nepoverljiva prema ljudima koji se proglašavaju za novog Mesiju, ali su kasnije postali prijatelji, koliko se to može nazvati kada se analiziraju odnosi između šefova država.
Sastala se i sa Donaldom Trampom, ali je karakteristična fotografija na kojoj se njih dvoje gledaju, a verovatno je odahnula što mu je već istekao mandat kada mu se zahvalila na mestu kancelara.
Iz Bundestaga je ispraćena pesmom Hildegard Knef „Neka mi pada kiša crvene ruže”.
Kurir.rs/Jutarnji list