"Sanjala sam kako trčim po nekom polju, a svugde oko mene se nalazilo drveće na kojima cveta limun. Osećaj je bio neverovatan, jer me je preplavio neki poseban osećaj sreće. Onda sam zastala i pomislila kako zapravo ne mogu da trčim, to je nemoguće, ne smem, jer sam u bolnici", počinje priču Lidija Stojanović, devojka koja je šest dana bila u komi.
Koma je oblik poremećaja svesti, gde osoba nije u stanju da izvršava naloge, govori ili otvara oči u odgovoru na spoljne draži. Istina, postoje različite vrste koma, dok u zavisnosti od uzroka možemo odrediti i stepen težine.
Mnogi koji su bili u komi i probudili se, kažu da su tokom takvih stanja imali zanimljive snove i iskustva. Kod nekih su snovi bili ugodni, dok kod drugih suprotno - uznemirujući. Pravila nema kada podsvest "radi u pozadini".
Lidijinih šest dana u komi
Lidija je arhitekta, trenira, putuje, druži se sa prijateljima, planira svoju budućnost. Posvećena je svemu što radi, međutim, iako je sada sve u redu, ova hrabra i vesela devojka iza sebe ima godine teške borbe sa autoimunom bolešću, zbog čega je transplantacija jetre bila neminovna. Ona je svojevremeno boravila i u Italiji, gde je šest dana bila u komi.
- Bez obzira koliko je bilo lepo i prijatno u tom snu, opet sam bila racionalna i sve sam povezivala sa onim što se dešavalo u stvarnosti. Tako sam se setila da nisam videla sestru i da imam isplaniran susret, a zaista sam je očekivala da stigne. Tako sam odlučila "da se vratim". I onda sam prošla kroz ta vrata kroz koja sam ušla a koja su se nalazila na sred poljane, i tako nazad do bolničke sobe i do mog kreveta - priča Lidija o svom iskustvu.
Mladen: I ja sam prošao poljanom, nestvarno lepom
Mladen Todić, koji posle transplantacije bubrega proveo neko kraće vreme u veštačkoj komi, kaže da se i dan danas seća svojih snova koje je sanjao dok je bio u "veštačkoj komi".
- Prvi san je bio vezan za hranu, sanjao sam kako sa suprugom odlazim do kioska ispred Kliničkog centra i jedem picu koju dobijam na braon papiru. Generalno, volim da jedem picu, a dok sam čekao organ i dok sam bio bolestan meni je mnogo toga bilo ograničeno, pa sam verovatno zbog toga sanjao hranu - priča Mladen.
Kako priča dalje, to nije sve, i on je poput Lidije prošetao "poljanom" koja je bila nestvarno lepa.
- Opet je tu bila supruga pored mene. Šetali smo prelepom poljanom. Nikada nisam video tako lepe boje, tako divnu prirodu. Osećao sam se srećno, pričali smo o nekim uobičajenim stvarima o kojima pričaju bračni parovi. Bez bolesti, bez problema, bez ikakvog tereta. Ti snovi su tako delovali stvarno - objašnjava Todić iz Udruženja “Zajedno za novi život” , koji se posle transplantacije bubrega u potpunosti vratio normalnom i zdravom životu.
Danas uživa sa svojom porodicom i aktivno se bori za sve one koji čekaju novi organ, kako kroz Udruženje, tako i kroz kampanju "Još si mi trag".
Ivanin san da ne sme da zaspi
I Ivana Joksić, koja ima transplantiranu jetru, seća se tih trenutaka kada je imala "čudne snove".
- Ja sam konkretno sanjala razgovor porodice svog donora, sećam se kako sam stajala sa strane i slušala njihov razgovor. Ali imala sam neki drugi problem a to je da sam verovala da ne smem da zaspim, jer ako zaspim to je kraj, neću se probuditi. To su posebna stanja, pa ništa ne iznenađuje, kaže Ivana, koja posle transplantirane jetre živi normalan i srećan život.
Šta je koma
Postoje različite vrste koma, jer su neke izazvane namerno zbog dobrobiti pacijenta, a druge su teže jer nastaju iz drugih razloga.
- Po uzroku nastanka, koma može biti metaboličko- toksična, strukturalna kao posledica oštećenja mozga (infarkt, krvarenje, tumor, infekcija…) ili medicinski indukovana, objašnjava prof.dr Lukas Rasulić, neurohirurg UKCS i predsednik Udruženja neurohirurga Srbije.
Kako kaže, medicinski indukovana koma se koristi za smanjenje otoka mozga, nakon povreda i drugih oboljenja, u svrhu boljeg oporavka.
- Za procenu ozbiljnosti internacionalno je prihvaćena Glazgovska skala kome, po kojoj stanje svesti može biti ocenjeno u rasponu od 3 do 15, na osnovu motornog odgovora, otvaranja očiju i verbalnog odgovora. Ocena 15 predstavlja stanje bez poremećaja svesti, a vrednosti jednake 8 ili manje se smatraju komom. Prema tome, kome različitog stepena ozbiljnosti vrednovane su brojevima od 3 do 8 - objašnjava profesor Rasulić.
Iako osoba nije svesna, njen slušni aparat i dalje funkcioniše, tako da se zvuk obrađuje, prenosi i dešifruje na podsvesnom nivou. Studije funkcionalne vizuelizacije su pokazale da se kod osobe u komi, pri slušanju druge osobe, uključuju iste moždane zone kao kod osobe koja nije u komi, objašnjava profesor.
- Prema jednoj studiji, i do 20 % ljudi u komi pokazuje određeni nivo svesnosti i reaguje na zvučne signale, što se može zabeležiti najsavremenijim metodama funkcionalne vizuelizacije. Posebna iskustva imaju ljudi koji su doživeli kliničku smrt, uspeli da prežive i kod kojih je došlo do ponovne potpune integracije svesti. Ta iskustva su predmet dodatnih ispitivanja i proučavanja u smislu naučne verifikacije - dodaje profesor Rasulić.
Šta se u komi dešava sa mozgom
Ono što sve interesuje je šta se dešava sa mozgom dok je u komi i kako pacijent deluje na spoljašnju draž.
- Koma se najčešće razume kao stanje slično spavanju. Razlika je u tome što se iz kome osoba ne može probuditi na spoljnu draž. Kao i za vreme spavanja, moguće je da osoba sanja, a moguće je i da ne bude sna. Da li je vrsta sna, koji osoba sanja, posledica onoga što za to vreme podsvesno doživljava, ne možemo sa sigurnošću naučno potvrditi. Pronađena je povezanost kvaliteta sna sa zonama mozga koje su oštećene. Na primer, kada postoji oštećenje vidnog korteksa, manja je verovatnoća da će osoba imati doživljaj slika u snovima. Isto tako, kada je oštećena slušna zona, manja je verovatnoća da će osoba imati zvučne senzacije u snovima - objašnjava dr Rasulić.
Ko se budi iz kome
U svim stanjima u kojima nije došlo do trajnog oštećenja mozga, velika je verovatnoća da će se osoba probuditi, objašnjava dr Rasulić.
- Postoje situacije u kojima se pacijenti probude, uprkos ozbiljnom oštećenju, i ostanu teško onesposobljeni ili čak u vegetativnom stanju. Stepen oštećenja mozga može se proceniti neurološkim pregledom ili nekom od neurofizioloških i neuroradioloških metoda - zaključuje profesor Rasulić.
Kurir.rs/Blic