Vlada Srbije doniraće bolnici "Srbija" u Istočnom Sarajevu i domu zdravlja u Srebrenici opremu u vrednosti oko 27,8 miliona dinara, obelodanjeno je nakon sastanka prof. dr Danice Grujičić, ministarke zdravlja Srbije i dr Alena Šeranića, ministara zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske u Beogradu.
- Pod pokroviteljstvom Vlade Srbije i predsednika Vučića doniraćemo neophodnu opremu za maksilofacijalnu hirurgiju bolnici u Istočnom Sarajevu u vrednosti od oko 1.800.000 dinara i opremu za fizikalnu medicinu, biohemiju i ultrazvuku za Srebrenicu u vrednosti od 26 miliona dinara - izjavila je Grujičićeva posle sastanka i dodala da se nada da će u "narednih par meseci" biti i uručena ta oprema.
Grujičićeva je navela i da Srbija ima šta i da nauči od Republike Srpske (RS), čiji je plan za palijativu interesantan.
- Taj plan ću, pošto kod nas zdravlje i socijalna politika nisu jedno ministarstvo, predložiti ministru Nikoli Selakovića, pa da još jednom odemo u RS i vidimo kako su to oni rešili. Zatim da odgovarajućim zakonskim aktima rešimo palijativu. Za najugroženije pacijente, kojima je neophodna palijativna nega, delovi kovid bolnica mogli bi da pomognu da dobiju pravu negu i da se na neki način porodice tih pacijenata malo rasterete - kazala je Grujičićeva.
Ona je navela i da Ministarstvo zdravlja i dalje radi na zakonu protiv pušenja u zatvorenim prostorijama.
- Pri tome moramo definisati šta je to zatvorena prostorija i kolike kazne treba da budu - kazala je ministarka.
Pohvalila je skrining za otkrivanje aneurizmi trbušne aorte, koji je na inicijativu Klinike za vaskularnu hirurgiju UKC Srbije, počeo u Zrenjaninu, gde je za dan pregledano 360 pacijenata i otkriveno 16 aneurizmi.
- Redovi u Zrenjaninu pokazuju koliko je narod zainteresovan za svoje zdravlje. Nadam se da ću i ja otići da se pregledam, traje svega dva minuta - istakla je ministarka.
Šeranić je zahvalio na donaciji i ministarkinom angažmanu i objasnio šta podrazumeva koncept palijativne nege na kome RS radi.
- Fokus je na tome da u tim domovima treba da bude i nega. To nisu klasični starački domovi, koji ne mogu da budu mesto za lečenje. To je neka prelazna ustanova, koja može da obezbedi negu, ali i kvalitetan život toj osobi. Postoje različita iskustva u svetu, gledaćemo šta je najoptimalnije. Imamo mogućnost otvaranja doma za zdravstveni negu kroz novi zakon o zdravstvenoj zaštiti, ali treba da definišemo i kadar i prostor - naveo je Šeranić.
Kurir.rs/J.S.S.