Nacionalnoj koaliciji koju vodi Peteri Orpo pripalo 20,8 odsto, a socijaldemokratama odlazeće premijerke 19,9 odsto glasova
Parlamentarni izbori u Finskoj održani u nedelju doneli su velike promene u političkom životu zemlje koja je poslednjih meseci bila u centru pažnje zbog ulaska u NATO i napuštanja tradicionalne neutralnosti.
Na izborima je neočekivano najviše glasova osvojila stranka desnog centa Nacionalna koalicija (NCP), koju predvodi Peteri Orpo (53).
Novi premijer
Toj koaliciji je pripalo 20,8 odsto glasova (48 od 200 mesta u parlamentu) i Orpo je proglasio pobedu, najavivši da će on biti novi premijer. Na toj funkciji će naslediti Sanu Marin (37), koja je privlačila pažnju svojom mladošću i lepotom. Drugo mesto pripalo je populistima Finskoj partiji sa 20,1 odsto osvojenih glasova (46 mesta u parlamentu).
Socijaldemokrate Sane Marin osvojile su 19,9 odsto glasova (43 mesta u parlamentu)
- Ovo je velika pobeda. Sada je jasno da narod hoće promene. Počećemo odmah pregovore o formiranju nove vlade - poručio je Orpo, koji je u ranijim vladama obavljao funkcije ministra finansija, poljoprivrede i unutrašnjih poslova. Rezultati anketa uoči izbora najavljivale su da će Finska skrenuti udesno. NCP je vodio u anketama gotovo dve godine, iako se njegova prednost istopila poslednjih meseci.
Peteri Orpo je obećao u kampanji da će smanjiti potrošnju i zaustaviti rast javnog duga, koji je dostigao više od 70 posto BDP, otkako je Sana Marin preuzela mesto premijerke 2019.
Orpo je ranije optuživao Sanu Marin da narušava finsku ekonomsku otpornost u vreme kad je evropska energetska kriza podstaknuta ruskim ratom u Ukrajini teško pogodila zemlju, a troškovi života naglo porasli. Orpo je najavio da će pregovarati sa svim strankama kako bi dobio većinu u parlamentu.
Glavne teme
Rika Pura, koja predvodi populističku Finsku partiju, zadovoljna je najboljim rezultatom od osnivanja stranke. - Iako i dalje nismo pobedili, osvojili smo još sedam mesta u parlamentu.
To je odličan rezultat - rekla je ona. Sana Marin je bila najmlađa premijerka u svetu kada je preuzela funkciju 2019. Bila je na čelu koalicione vlade koju je činilo pet stranaka i koje su sve vodile žene.
Glavne teme u kampanji pred izbore bile su ekonomija i javni dug, ali ne i rat koji je susedna Rusija pokrenula protiv Ukrajine, zbog čega je Finska odlučila da uđe u NATO.
Kurir.rs