Institut za filozofiju I društvenu teoriju Srbije je u saglasnosti sa Vladom etičkog razvoja veštačke inteligencije pokrenuo Beogradsku Povelju digitalnih sloboda.
Jedan od glavnih razloga je stvaranje odbrambenih mehanizama koji bi sprečili loš uticaj na čoveka od veštačke inteligencije.
Već je pokrenuta peticija na globalnom nivou kojom se traži smanjenje brzine razvoja veštačke inteligencije od korporacija koje osvajaju tržište ovom tehnologijom, ali I Vlada država na planetarnom nivou.
Ljubiša Bojić – laboratorija za digitalno društvo Instituta za filozofiju i društvenu teoriju izneo je poražavajuće podatke o ogromnoj brzini napretka veštačke inteligencije.
- Biće primenjena na sve oblasti života! Ona je nepredvidiva, rekao bih, čak, iracionalna, ima određene halucinacije. Potrebno je da vidimo kako da to bude bezbedno i da očekujemo neočekivano - upozorio je.
Sa instituta su rekli za Kurir televiziju koji je primarni strah koji predstoji razvitkom veštačke inteligencije.
Peticija je privukla veliku medijsku pažnju i strah od prevelike mogućnosti kontrole - kako sagovornik novinara Dobrijevića ističe - potrebno je usporiti napredak veštačke inteligencije.
- Potrebno je da vidmo kako da to bude bezbedno. Ukoliko svi vidimo opasnosti koje predstoje "AI" će uticati i na vlasnike kompanija i na njihovu decu. Više od polovine globalne populacije koristi veštačka inteligencija, jer ona bira sadržaje koje ćemo gledati i već je polarizovala društva - rekao je Bojić pojasnivši šta tačno znače ovi zaštitini mehanizmi od AI.
- To znači da ona ne može da odluči loše po čoveka i da utiče na čoveka da napravi neki problem i da radi protiv njega. To je, ipak, jedan džinovski mozak koji će se primenjvati na sve. Takođe je opasnost što će veliki broj ljudi, odnosno njihove poslove, zameniti u potpunosti ova inteligencija - kaže Bojić.
Institut za filozofiju i društvenu teoriju Srbije je, u saglasnosti sa Vladom etičkog razvoja veštačke inteligencije, pokrenuo Beogradsku povelju digitalnih sloboda. Čet botovi i sistemi za preporuke, treba da budu označeni kao sistemi visokog rizika, što trenutno nije u nacrtu evropskog zakona o AI, tako da je Srbija prva pokrenula to pitanje, a ostaje to da se vidi da li će peticija biti ubedljiva da pauzira ovako brz razvoj veštačke inteligencije.
Kurir.rs/Saša Dobrijević