Poslednja prepreka za članstvo Finske u NATO uklonjena je prošle nedelje kada je turski parlament glasao za ratifikaciju aplikacije Helsinkija.
Ruska vojna operacija u Ukrajini navela je Finsku I susednu Švedsku da podnesu zahtev za članstvo u NATO.
Finska ima granicu od 1.300 km sa Rusijom, što znači da se granica NATO sa Rusijom otprilike udvostručila, a taj potez je povukao iz Moskve obećanje da će pojačati svoje snage u pograničnim regionima.
Britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli rekao je uoči sastanka NATO-a da je pristupanje te skandinavske zemlje „direktan rezultat agresije Vladimira Putina i njegove ilegalne invazije na Ukrajinu”.
- To je, naravno, veliki dan za Finsku. I rekao bih da je to pobeda, pobeda. To je dobro i za NATO. Ali naš sledeći cilj je, naravno, da naš dobar sused Švedska dobije punopravno članstvo - izjavio je Anti Kaikonen, ministar odbrane Finske.
Kurir televizija je kontaktirala kabinet predsednika Finske koji je poslao ekskluzivni odgovor u kome se kaže.
- Kao partner, dugo smo aktivno učestvovali u aktivnostima NATO. U budućnosti, Finska će dati doprinos NATO kolektivnom odvraćanju i odbrani. Članstvo u Alijansi pruža sigurnost Finskoj. Finska, s druge strane, pruža sigurnost Alijansi. Finska, posvećena bezbednosti svih država članica NATO, biće pouzdan saveznik koji jača regionalnu stabilnost. Članstvo Finske nije usmereno ni na koga. Niti to menja temelje ili ciljeve finske spoljne i bezbednosne politike. Finska je stabilna i predvidljiva nordijska zemlja koja teži mirnom rešavanju sporova. Principi i vrednosti koje su važne za Finsku nastaviće da vode našu spoljnu politiku I u budućnosti - stoji u odgovoru.
Ruski predsednik Vladimir Putin posetio je u) fabriku u industrijskom gradu Tuli istog dana kada se Finska pridružila NATO. Tokom pitanja i odgovora nije pominjao najnovije širenje zapadnog odbrambenog bloka.
Kurir.rs/S. Dobrijević