Na današnji dan 1989. godine košarkaši Jugoplasike popeli su se na krov Evrope. Tog dana u Minhenu se desilo jedno od većih iznenađenja na završnim turnirima košarkaške Evrolige.
Jugoplastika je, sa prosekom starosti ekipe jedva nešto preko 20 godina, iznenadila ne samo rivale, Barselonu u polufinalu i Makabi u finalu, nego i košarkašku Evropu. U istoriji takmičenja nikada nije trijumfovao mlađi tim.
Splićani su pod vođstvom Božidara Maljkovića put ka vrhu Evroipe počeli eliminacijom Ovarensea u osmini finala. Potom je usledila jaka finalna grupa, a posle 14 kola poredak je bio: Makabi, Barselona, Jugoplastika, Aris, Limož, Skavolini, CSKA i Našua. Prva četiri tima plasirala su se za F4 u Minhenu.
Jugoplastika je finalnu grupu završila sa 8 pobeda i 6 poraza. Pobedila je nekoliko evropskih velikana, među njima i Barselonu u Splitu (84-79), ali je oba puta izgubila od Makabija, 85-86 u Splitu i 90-102 u Tel Avivu. Splićani su u Minhen stigli kao autsajderi, čak su veće šanse davane i Arisu, ali još jednom se pokazalo da su talenat, borbenost i dobar trener, bar ponekad, jači od bogatijeg i po imenu moćnijeg rivala.
Sa klupe je dirigent bio još uvek mladi Boža Maljković, tada 37-godišnjak.
"Negde u februaru Barselona nas je dobila u finalnoj grupi prilično lako. Stalno sam puštao igračima snimak tog meča i pokušavao da ih isprovociram. Govorio sam im nešto u stilu: „Toni, vidiš li kakve noge ima ovaj, pa zar taj da te pretrči… Dino, zar ovaj može bolje od tebe do skoči…. Peras, ovaj ima tri puta tvrđu ruku od tebe a pogađa…” i tako redom. Još više sam pojačao kad smo došli u Minhen i video da smo unapred proglašeni da završimo kao četvrti. Poslednji smo imali trening, poslednji pozivani na neki prijem… Sve to mi je pomoglo da maksimalno motivišem igrače", otkrio je kasnije Božidar Maljković.
(Kurir sport/Koš Magazin)