Ulaskom Finske u NATO mnogi su proglasili da je kraj dominacije Rusije na Baltičkom moru i da ono zvanično od 4. aprila 2023. postaje NATO jezero, gde Rusija nema šanse i gde će biti paralisano.
Silni "poznavaoci" tema do tad nisu nešto preterano objasnili i gde i kako je to ruska mornarica dominirala na Baltiku i gde bi to NATO i kako mogao da pobedi rusku Baltičku flotu. Mnogo teoretisanja. Ovo o čemu pričamo u pomorskoj literaturi se navodi kao ratovanje u uskim morima, sa posebnim težištem na zonu Baltika, gde dominira nekoliko jakih mornarica: Nemačka i Ruska po ukupnim efektivama, mada ni Švedska ne zaostaje pre svega po osposobljenosti i kvalitetu brodova, podmornica, ali i obučenosti posada i obalskoj odbrani, posebno ostrva Gotland.
Prednost Finske, Švedske i Danske mornarice zajedno sa pomorskim efektivama tri baltičke države Estonije, Letonije i Litvanije koji su zanemarljivi pojedinačno moglui bi doći do izražaja u pomorskim operacijama samo ako se udruže u nekom hipotetičkom ratu protiv ruske Baltičke flote. Toj zoni polako se priključuje i Poljska koja želi da izgradi jake pomorske efektive kako bi mogli da izdrže trku i rivalitet sa ruskom Baltičkom flotom koja operiše na dve odvojne lokacije. Jedna u Kalinjingradu, a druga u Finskom zalivu u Sankt Peterburgu.
Sama Baltička flota nema toliko na jačini u brodovima i podmornicama. Kad se pogleda radi se o efektivi 44 plovila od čega su samo dve podmornice jedna klase Kilo iz 1983 i druga unapređena verzija 1986 godiše, mada se spominje proces modernizacije podmorničke flote i raspolaganje sa 6 dizel-električnih podmornica nosača krstarećih raketa, tu su zatim dva razarača i većinom raketne fregate, raketne korveta, čak njih 7 i minolovci i minoplagači. Međutim Baltička flota poseban naglasak stavlja na mornaričko vazduhoplovstvo i protivbrodske rakete obalske odbrane jer u slučaju rata Baltička flota ne može računati zbog konfiguracije mora i lake blokade ulaska na pomoć Severne flote koja je najbliža, ali su zato jake kopnene efektive .
Jaku podmorničarsku flotu na Baltiku od članica NATO ima Nemačka i Švedska, danski kapaciteti su više sposobni za zatvaranje moreuza što Rusiji svakako ne bi moglo da ide na ruku. Osim obalske odbrane polaganje mina u Finskom zalivu, koji doduše mrzne, ali i na samom baltiku posebno iz zone eksklave Kalinjingrad bi bio još jedan vid odbrane, koji bi osim vojnog paralisao i kompletan civilni saobraćaj na Baltiku, a posebno ribarenje u zonama Švedskih teritorijalnih voda.
Kalinjingrad ostaje glavni bastion ne samo ruske vojske na Baltiku, nego i mornarice odakle se lako može borbeno delovati protivborskim raketama velikog dometa BAL-E, Bastion, ali i SSN-3 Patjorka obalska verzija protivbrodske rakete P-500 Balzat koja ima bojevu glavu jačine 950 kg.
Što se tiče pomorskih efektiva nove članice NATO Finske ona raspolaže sa 4 korvete, 4 raketne korveta klase Hamina i 4 klase Rauma, tu su i 2 minopolagača klase Mamenma i 3 klase Pansio, kao i 13 minolovaca. Za brzo prebacivanje tu su desntni čamci ukupno 74 plovila od toga 12 klase Jeh i 30 klase Jurmo, kao i 24 komada klase Uisko, tu je i veći broj različitih manjih plovila za vezu.
Kao što smo i rekli najačau podmorničku flotu na Baltiku ima Švedska ukupno 5 komada domaće proizvodnje klase Gotland, zatim tu su rakete korvete klase Visby, raketne korvete Geterborg, raketne topovnjače klase Štokholm.
Poljska koja ima ambicije da izgradi najaču vojsku na Baltiku za sad što se tiče mornarice ne stoji baš sjajno. U operativnoj upotrebi ima samo jednu podmornicu i to rusku klase Kilo, tu su dve raketne fregate američke proizvodnje klase Peri, 3 raketne fregate, jedna protivpodmornička fregata, kao i jedna višenamenska korveta projekt Meko A-100, tu su još brodovi za podrđku, izviđanje, hidrografski brodovi, kao i jaka obalska odbrana, avijacijska brigada sa helikopterima za protivbrodsku borbu... Poljska raspolaže sa protivbrodskim raketama tipa RBS-15. Poljska poseduje kao i ostale mornarice sa brojnom flotom minoplagača i minolovaca.
Kurir.rs/A.Mlakar