Jugoslovenski komunistički revolucionar, predsednik Saveza Komunista Jugoslavije, ali I jugoslovenski državnik, Josip Broz Tito, na današnji dan je proglašen za doživotnog predsednika SFRJ.
Kada je ova istorijska ličnost u pitanju, mišljenja su podeljena. Neki pate što se završila era pod vladavinom Tita, dok drugi kažu da je to bio period koji nije baš tako svetao kako su ga predstavljali.
A gde je istina? Zašto je komunizam danas – 104 godine posle osnivanja Komunističke partije – nešto što se u pojednostavljenim predstavama vezuje za jednu državu koje više nema - Jugoslaviju, i za jednog čoveka sa kojim su i ideologija i država nestali - Josipa Broza Tita.
Ovim povodom u jutarnjem programu Kurir TV sa urednicom i voditeljkom Snežanom Petrović razgovarali su Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita i Aleksandar Šešelj, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke.
Joška Broz kaže da je Titovom smrću sve krenulo nizbrdo po Jugoslaviju.
- Režim se raspao zato što je, nakon smrti Tita ceo svet bio okrenut protiv Jugoslavije. Kada je on otišao u bolnicu iza sebe je ostavio dugovanja, koje je samo on mogao da reši, ali samom njegovom smrću, sve zemlje su donele odluku, da sve što kupujemo moramo da platimo . Koja ekonomija to može da izdrži? - pita se Broz.
Šešelj se nadovezao na sagovornikovo pitanje, rekavši da u Titovo vreme nije bilo blagostanje.
- Uz poštovanje Broza, mislim da je to neozbiljno izlaganje u istorijskoj epizodi pod kojom je bila naša zemlja pod Titovom diktaturom. Što se tiče lepog života, ne mogu da govorim kao savremenik, ali postoje činjenice da je tadašnja SRJ bila obilno finansirana od strane zapadnog bloka u smislu sveopšte podrške da ne bi otišao u Sovjetski blok. U tom trenutku je bilo važno Zapadu da se napravi model komunističke zemlje da bi se prikazalo da to nije u okviru Sovjetskog saveza. Nakon toga, odnosno nakon Titove smrti, suočili smo se sa surovom istinom koja je bila iza njegove vladavine - mišljenje je Šešelja.
Manje važno je pitanje društveno uređenje, odnosno komunizma ili socijalizma, nastavlja Šešelj.
- Komunizam nikad nije postignut, jer je postavljen samo deklarativno kao idealno društvo. Domino efekat je nastao padom Berlinskog zida, ali i porazom Sovjetskog Saveza. U Severnoj Koreji je opstalo, na Kubi je opstao komunizam... Kada govorimo o našim iskustvima moramo da iznesemo sve činjenice koje su bile u okviru komunističke diktature Josipa Broza u SRJ. To je nedemokratičnost (proglašenje za doživotnog predsednika) i borba protiv srpskog nacionalnog identiteta - rekao je Šešelj i dao primer država nastalih nakon vladavine Tita:
- To je takođe jedna činjenica. Kada pogledamo od Drugog svetskog rata do 1991. godine, imamo stvaranje minimum tri nacije iz srpskog nacionalnog korpusa, kojima je komunistička diktatura dala legitimitet i koji su postali i najveći srpski neprijatelji i protivnici Srba u građanskom ratu koji je usledio posle rušenja Berlinskog zida. Dala je pravo i nacionalni status Makedoncima, Muslimanima u BiH i Crnogorcima i sve do 90-ih godina to su bili ubeđeni komunisti, koji su, nakon prelaska u Srbiju, odjednom postali veliki liberali - ističe Šešelj i pita se kako je moguća tako nagla transformacija.
Broz se nije složkio sa sagovornikom u studiju i smatra da je do razjedinjavanja došlo iz nekih drugih razloga.
- Veliki je pritisak bio na zemlje, i nismo mi mogli da održimo to. Kina je komunistička zemlja koja je najjača sila u svetu. Kod nas je sve ranije pripremano do donošenja Ustava, koji "Stari" nije hteo da potpiše i za koji je Tito meni rekao pred smrt da je to najveća greška - ta odluka koju je doneo 1974. godine, potpisivanjem Ustava. Bili smo u velikoj zabludi, to bratstvo i jedinstvo. Eto nas sada, u svađi smo sa svima. Zanosimo se sa nekom Evropskom unijom. Mi nikad nećemo ući u EU. Čim se jedni ne slažu, gotovo je. Dovoljno je da Hrvatska kaže da se ne slaže sa tim da uđemo u EU - mišljenje je Broza, koji sumnja da bismo mi kao narod ikad dočekali komunizam u punom jeku u ideološkom smislu.
Šešelj naglašava, ponovo, da je Jugoslavija bila jedna veštačka država, a da su samo Srbi iskreno verovali u to bratstvo i jedinstvo.
- Još je kralj Aleksandar pokušao da napravi tu državu, jer su jedino Srbi prihvatali tu ideju iskreno. Svi ostali su se pretvarali, a u stvari su bili privrženi svom nacionalnom identitetu i to smo mogli da vidimo još u vreme dok je Tito bio živ. Država je bila veštačka, a s Titovim odlaskomi počela je razgradnja države. Zavela se komunistička diktatura, nije ni bilo šanse da se bilo šta u demokratskom smislu na političkoj sceni promeni. Takođe, negativna osobina jeste upravo ta nedemokratičnost - ponavlja Šešelj istakavši primer:
- Po članu krivičnog zakonika, podsetimo se, iz člana 133 o verbalnom deliktu, tada je neko mogao zbog svojih reči i svojih dela da ide u zatvor! To je bila jedna otvorena borba protiv slobodne reči! Jednostavno nije smelo da se odstupi od glavnog narativa komunizma. Kada govorimo o krvavim ratovima nakon raspada SRJ Hrvatska, BiH- jeste zbog nerešenog nacionalnog pitanja, gde je najveći gubitnik bio srpski narod, koji je iskreno prihvatao sve što je sa bratsvom i jedinstvom došlo, a na kraju najviše ispaštao. Dakle, nije utopija problem- ka utopiji se stremi, a komunizam nigde nije prošao istorijski test. Evo, Kina, koja ima jednostranački sistem, ipak je kapitalistička država i kapitalizam je u potpunosti prihvatila - rekao je Šešelj, a Broz se u potpunosti složio.
Kurir.rs