MONTE KARLO - RASKRSNICA ZA NOVAKA: Đoković bira jedan od OVA DVA PUTA! Nemoj da vas iznenadi scenario "ČUVANJA"

Specijalni izveštač iz Monte Karla: Vuk Brajović

Prvi Masters sezone na tlu Evrope i ove godine je specifičan po mnogo čemu; velika šansa za Novaka – ili dobra prilika za odmereno podizanje forme?

Po 116. put će nadaleko čuveni po svojoj ekskluzivnosti Monte Karlo Kantri Klab ovog vikenda poželeti dobrodošlicu najboljim teniskim profesionalcima i strastvenim obožavaocima “belog sporta” koji će uživati u njihovom prljanju na ikoničnim nivelisanim šljakastim terenima na kojima će svojim bravurama pleniti pažnju sportskog sveta. “Zašto mi nemamo svoj Monte Karlo Masters” – puno puta su se pitale njihove koleginice iz WTA – ali se za sada tradicija održavanja ovog i ovakvog turnira u Kneževini neće menjati, kao ni to da će ga na jedan ili drugi način (skoro koliko dugo postoji – pa i nadalje) “svojatati” od domaćih Monegaska oni koji su najbrojniji na njegovim tribinama – Francuzi i Italijani.

Nažalost, poslednjih godina je prestižnost prvog Mastersa sezone na šljaci i na tlu Evrope osetila znake erozije – s obzirom na to da se održava skoro neposredno posle intenzivne serije Mastersa “Sanšajn dabl-a” na različitim krajevima severnoameričkog kontinenta (Indijan Vels – zapad, Majami – jugoistok) – a što kao sve češću posledicu ima zamor igrača i povrede, što ih u sve većem broju primorava da Monte Karlo tretiraju više kroz “strateški” nego iskonsko “takmičarski” pristup. To se manifestuje tako što se neki od njih – a skoro redovno i oni koje je publika najviše želela da gleda – povlače sa turnira u nedelji pre njegovog početka, drugi odigraju kolo-dva bez previše forsiranja (ali za i dalje pristojnu paricu) kao prvi kontakt sa evropskom šljakom – a treći ne baš toliko voljno bivaju skoro primorani da svojim nastupom ispune kvotu učešća na Mastersima (nezvanično) propisanu od strane ATP-ja – o čemu je “kukao” Cicipas pre nekoliko nedelja u SAD. Usled svega toga, ljubitelji tenisa će biti uskraćeni za nastupe Alkaraza, Feliksa Ože Alijasima i Nadala – o čijem značaju za tenisku istoriju i kvalitetima za nastup na ovoj podlozi ne treba trošiti reči – u nadi da će se “crna lista” pre početka i tokom trajanja turnira svesti – samo na njih. Dobro je poznato da je šljaka em najnapornija podloga za igru, em najizazovnija u smislu opasnosti od povreda – pogotovo kada su vlažni uslovi nalik na one koji će skoro sigurno biti “na snazi” u Monte Karlu ovog “decembarskog” aprila. U opisanim okolnostima i uslovima će biti testirani razni parametri spremnosti i umešnosti igrača – a iznenađenja i ove godine biti prihvaćena – kao uobičajena pojava.

Đoković, Cicipas, Medvedev, Rud, Rubljov, Rune, Siner, Fric, Hačanov, Hurkač, Nori, Tiafo, Zverev, Busta, Pol, De Minor – i prošlogodišnji finalista Davidovič Fokina predvode više nego impresivnu listu igrača prijavljenih za glavni žreb koji će biti poznat u petak uveče – a kojima će nastojati da se kroz kvalifikacije pridruže Đere, Lajović i Krajinović - kao i Drejper, Imer, Rusuvouri, Sonego, Mekdonald, Manarino i brojni drugi etablirani igrači sa turneje. Po tome kojim igračima bi ovaj turnir mogao najviše da znači izdvojili bismo Đokovića, Cicipasa i Medvedeva – iz za svakog autentičnih razloga. Novak je ponovo u ulozi “domaćina” sa pozicije broj 1 na svetu – i tananom prednošću pred pratiocima – koja doduše ne može biti ugrožena do kraja turnira, ma koji god bio ishod. Jedan od primarnih ciljeva srpskog asa u možda najvažnijoj sezoni u njegovoj karijeri (s obzirom na izglednu mogućnost ostvarivanja najvažnijih ciljeva i rekorda) je da se osvajanjem Rolan Garosa spreči Rafael Nadal da ga ponovo pretekne po broju osvojenih Grend Slemova – i da se što više suzbije naboj Karlosa Alkaraza u pohodu ka najvećim titulama profesionalnog tenisa u preostalom periodu Novakovog aktivnog bavljenje profesionalnim tenisom. Fizičko stanje Nadala je i ove godine velika misterija – a pogotovo ako se uzme u obzir rezultatski očajan kraj prethodne i početak ove sezone i već dugi spisak turnira sa kojih se povukao u 2023. Ali, koliko puta smo posle prognoza “Nadal je gotov” bili svedoci kadrova kada nasmejan “gricka” ušati trofej na Filipu Šatrijeu – da bi kasnije čak i osvajao pandan u Njujorku? Previše – da bi se time bavili u ovom trenutku. Uostalom – već ćemo videti gde i u kakvom stanju će se Rafa ponovo pojaviti na turneji ove godine – i kao što su nastupi u Australiji poslužili kao indikator za prvi teniski kvartal (bilo da se radi o tvrdoj ili šljakastoj podlozi) tako će očekivani nastup u Madridu, Rimu, Barseloni ili negde drugde dati dovoljno informacija – za dalja nagađanja ili konkretniju evaluaciju onoga što predstoji na teniskom putu “Bika iz Manakora”. U nadi da se – posle scenarija sa Federerom u 2022. neće nešto slično desiti sa Nadalom u 2023. – svesni smo da bi mnoge čitaoce ovog komentara upravo to obradovalo, ali – treba imati poštovanja prema takvoj sportskoj legendi, pa i dok čekamo prve vesti posle povlačenja iz Monte Karla.

Lepo je bilo čuti da je Novak prošao kroz ovaj deo proleća – zdrav, da je počeo da trenira sa puno elana na dorćolskoj šljaci još sa prvim sunčanim danima, da se sa svojim timom prebacio na vreme za nastavak kvalitetnih treninga u Monte Karlo i time stekao malu ali dragocenu prednost nad pristižućim “Amerikancima” – u nadi da će imati dovoljno prilika za nekoliko test-mečeva kako bi mogao da bude spreman za sve izazove od samog početka turnira – a pogotovo u vidu neugodnih kvalifikanata ili nekih od igrača koji već “riju šljaku” na turnirima u Eštorilu, Marakešu, Hjustonu… Da li bi mogla da se u ovom slučaju povuče neka paralela između Novakove kampanje u Australiji (Adelejd, Melburn) i predstojeće na evropskoj šljaci? Bili bismo srećni kada bi već od početka turnira u Monte Karlu bio na tom nivou mentalne fokusiranosti i fizičke spremnosti da postoji imperativ pobede u svakom narednom meču i osvajanja svih turnira (za sada projektovanih 4) do 11. juna kao što je bio slučaj u januaru – čime bi Đoković ostao veran brojnim izjavama iz proteklog perioda u kome je isticao značaj ovakvog pristupa svim takmičenjima do kraja njegove karijere. Ipak, nikada do sada nije uspeo da osvoji sva tri Mastersa na šljaci i Rolan Garos u istom nizu – a kada se tu još doda i Srpska Open odmah posle Monte Karla – možda se ipak nazire mogućnost da Đoković i njegov tim odrede takmičenja u aprilu kao “lansirnu rampu” za podizanje forme potrebne za ostvarenje ultimativnog cilja ovog dela sezone – osvajanje Rolan Garosa, bez potrebe da se forsira i rizikuje na bilo koji način. Ipak, ono što predstavlja stratešku kategoriju za sebe su mentalni i psihološki odnosi igrača u njihovom direktnom međusobnom rivalstvu – i u tom smislu bi u tom periodu Novak želeo da bude dovoljno spreman da ubedljivo trijumfuje nad onima koje percipira kao njegove najveće izazivače u narednom periodu – bez obzira na to o kojoj podlozi se radilo. Zbog toga ćemo jedva čekati rezultate žreba Monte Karla – kao važnu naznaku za odgovore na neke od navedenih pitanja.

Cicipas se opet nalazi u toboganu – po rezultatima, fizičkom stanju, raspoloženju – i šteta je što je tako, posle sjajnog početka sezone u Australiji. Stefanos ima lepu priliku da po treći put zaredom osvoji ovaj turnir i time postane jedan od njegovih “besmrtnih šampiona”, ali je pitanje da li će uspeti da se uzdigne u svakom smislu koji će biti potreban da bi se to I ostvarilo – u ovakvoj konkurenciji. I njemu će od ogromnog značaja biti da vidi ko će biti u njegovom delu žreba i u kojoj fazi bi se susretao sa kojim igračima – jer je Grk umeo i da dobro tempira formu kroz turnir – ali i dobije “novi život” posle preživljenih drama (Švarcman prošle godine) koji bi ga zatim vodio do trijumfalnog kraja. Ipak, glavni “domaći” timu koji i dalje vodi otac Apostolos će biti – da se stvari “u sopstvenoj kući” podignu na viši takmičarski nivo, u nadi da će i sve ostalo biti koliko-toliko povoljno po njihove zamisli i planove.

Danil Medvedev ponovo silovito juri ka mestu broj 1 (već je prvi na ATP “rejsu” za Torino) posle sjajnih nastupa u Evropi, na Bliskom istoku i Americi (minus deprimirajući poraz od Alkaraza u Kaliforniji) – ali mu se na tom putu sada nalazi podloga sa kojom je u “permanentnoj zavadi”. Žalio se medijima Rus kako ne može da adaptira svoju igru za šljaku, kako ne može da pronađe odgovarajući tajming za pripremu udaraca – ali je umeo da u Kneževini odigra na “svežinu” i neverovatan teniski talenat i uđe u završne faze turnira, kao što je bilo 2019. kada je eliminisao i Cicipasa i Đokovića – da bi ga u polufinalu dobio neponovljivo dobri Dušan Lajović. Po trenutnoj igračkoj formi – Medvedev bi se mogao smatrati za prvog favorita za osvajanje Monte Karla – ali je prošlo dosta vremena i od te 2019. – i od nekog turnira na šljaci na kome je ostvario svoj puni takmičarski potencijal. Ono što je Čerčil govorio za Rusiju – da je “misterija u enigmi, sakrivena u zagonetku” u Monte Karlu važi i za Medvedeva. Možda i malo više umoran posle Amerike, možda malo rasterećen zbog odluke Vimbldona da će ponovo moći da učestvuje na najvažnijem turniru sezone, a možda i motivisan da iskoristi odsustvo Alkaraza i slabiju formu Cicipasa i još više se približi mestu sa kojeg Novak može da ga čuje kako mu “diše za vratom” – Danil će u Kantri Klubu iznad zaliva Monte Karlo biti pravi “maverik”, zanimljiv i nepredvidiv – i nadamo se maksimalno takmičarski nastrojen prema svima – što smo mogli da zaključimo i iz njegovih brojnih obraćanja pred javnošću ove godine. Drago nam je što su sećanja na reči “da mu je publika u Melburnu uništila snove” iz te za tenis odvratne australijske sage 2022. sada skoro isčezle u potpuni zaborav – i da nasmejani “Medved” ponovo opčinjava poklonike tenisa svojim vrlinama i fajterskim duhom.

Kada smo kod igrača iz Srbije, nadamo se da će blagi skok u formi Kecmanovića zabeležen na poslednjim turnirima dati “vetar u leđa” koji je Miši u ovom delu sezone do sada bivao – najpotrebniji. Kao učesnik glavnog žreba u Monte Karlu – sigurno bi bio srećan da mu “naleti” protivnik koji je među umornijima ili manje adaptiranim na šljaku posle Amerike, ali postoji i realna bojazan da će mu za protivnika zapasti – Novak, ali i neko od naših igrača – ako prođu kvalifikacije koje počinju u subotu. U tom društvu najviše šansi bismo dali Lajoviću (finalista iz 2019) i Đereu (odličan ovde prošle godine) – a bili presrećni kada bi Krajinović svoj pad uspeo da zaustavi i amortizuje kroz uspešne nastupe za vikend i nastup u glavnom žrebu ovog Mastersa – posle povlačenja zbog povrede iz Majamija.

Pogled na ostale učesnike – a pogotovo one iz Top 20-30 selekcije na ATP listi – ukazuje nam na zanimljivu ujednačenost po povremenim dobrim rezultatima od početka ove godine, po kojima bi se izvesna prednost mogla dati Sineru (i to još pred “domaćom” publikom), Rubljovu, Noriju, Fricu, Tiafou, Hačanovu, Polu – ali i Kordi, Ćoriću i Fokini – u želji da prijatan ambijent bude od koristi I Mateu Beretiniju čiji pad forme je “pod lupom” brojnih teniskih kritičara. Ono što će biti posebno važno pratiti su igrači koji su marljivo skupljali poene na raznim turnirima – i uz osvojene prve turnire na šljaci u Južnoj Americi – stekli pravo da izazivaju bojazan kod bukvalno bilo kog protivnika – kao što su Baez, Žari i Serundulo. Svoju prvu pobedu posle dugog posta prouzrokovanog katastrofalnim planiranjem priprema za ovu sezonu u Estorilu je ostvario i peti teniser sveta Kasper Rud, prošlogodišnji finalista Rolan Garosa i jedini posle Endija Mareja 2011. koji je osvojio tri turnira u tri uzastopne nedelje takmičenja deseto godina kasnije – i upravo na šljaci u Bastadu, Gštadu i Kicbilu. U svakoj drugoj situaciji Norvežanin bi bio top favorit za osvajanje Monte Karla – ali ove godine je teško oceniti koji je njegov realni domet u procesu neočekivano teškog dizanja forme – van svih očekivanja, posle kontinuirano odličnih rezultata iz proteklih godina. I na Kaspera izgleda deluje pritisak opravdanja velikih očekivanja posle impozantnih uspeha – pa bi preporuka za njegove navijače bila da ne gaje prevelike ambicije u pogledu njegovog nastupa u Kneževini – i da se raduju svakom narednom uspehu koji bude ostvario u međuvremenu u Portugalu. Sve u svemu – mogućnost brze adaptacije na šljaku, iskustvo igranja na ovoj podlozi (“od malih nogu”) i poznavanje njenih tajni, odlična fizička pripremljenost i takmičarska svežina (na dan meča) i sposobnost da se ostane mentalno snažan u veoma promenljivim vremenskim uslovima (vetar, kiša, mrak, mogući prekidi igre) će i ove godine predstavljati dominantne faktore za plasman u samu završnicu Monte Karlo Mastersa.

A o samoj završnici – čuće se, gledaće se, pisati i pričati – u ovo doba naredne nedelje, u nadi da ćemo u tom kontekstu spominjati barem jednog od naših asova!

Kurir sport