Finska je postala 31. članica NATO-a, čime je završena istorijska promena njene bezbednosne politike izazvana invazijom Rusije na Ukrajinu.
Moskva poručuje da će učlanjenje Finske u alijansu povećati rizik od konflikta.
A kako će ovo uticati na odnose Moskve i Helsinkija, odgovorili su gosti "Pulsa Srbije" Miroslav Stojanović, novinar i publicista i Mišel Zubenica iz Centra za međunarodnu javnu politiku.
Zubenica je rekao da će članstvo Finske napraviti veliku razliku, s obzirom na to da dele granicu sa Rusijom.
- Potpuno menja celu geopolitičku koncepciju i naravno bezbednosnu strukturu Evrope. Finska zemlja koja se graniči sa Rusijom, granica se prostire na više od 1.000 kilometara, i samim tim nije isto da li u NATO ulazi zemlja koja je unutar Evrope, odnosno samog NATO saveza, ili Finska koja je dosad bila neutralna zemlja, ali na veoma važnoj poziciji. Finska je promenila odluku nakon što je Rusija napala Ukrajinu - započeo je Zubenica, pa nastavio:
- To su uradili jer je Putin optužio režim u Kijevu da želi da ide ka evropskim integracijama, a to znači i integraciju u NATO savez. Međutim, Finska kao država je dosta jaka u vojnom smislu. Na ovaj način, ne samo da će preduprediti sve moguće opasnosti i izazove koji mogu doći iz Rusije, već je osigurala svoj teritorijalni integritet jer je Rusija mogla da napadne Ukrajinu, s obzirom na to da nije bila pod zaštitom NATO kišobrana, a Finska to hoće.
Stojanović je rekao koje kontramere bi Moskva mogla da preduzme:
- Manevarske mogućnosti Moskve su sužene.Ona može vojnički da pojača zapadnu granicu i da preventivno, više plašeći, preti nuklearnim oružijem. Znali su da će Finska brzo ući, jer geografija određuje strategiju. Ne verujem da će nešto drastičnije da se dogodi, ali Rusija će hteti da pokaže spremnost. Finska armija jeste odlično opremljena, ali nije to velika opasnost za Rusiju, već je opasnost da će na tom velikom prostoru, u slučaju zaoštravanja situacije, NATO raspoređivati ofanzivna sredstva. To je ono što može biti opasno za Rusiju.
Kurir.rs