Život cenim mnogo više sada kada sam na sopstvenoj koži osetio da može potpuno da se promeni u samo jednom minutu, kaže je Luka Trivić (30) iz Zagreba. Kao i uvek, pred sam Uskrs, emocije su mu pomešane. To je vreme kada se priseća najgoreg dana u svom životu, ali ujedno i svog gotovo novog rođenja. Pre osam godina, kada je imao samo 22, imao je moždani udar. Lekari koji su ga dočekali u bolnici rekli su mu da mlađeg pacijenta s takvom dijagnozom - nisu imali.
Bio je zdrav, nije pušio niti pio
- Bio sam na svirci s prijateljima. Otišli smo u jedan kafić. Nisam pio ni pušio, baš kao i obično. Dobro sam se osećao. Celo veče je proteklo lepo. Na kraju sam odveo devojku kući i otišao svojoj. Legao sam u krevet da spavam i normalno zaspao. Ujutru nakon buđenja, shvatio sam da ne mogu da pomeram levu stranu tela. Ni rukom, ni nogom. Sve mi je bilo utrnuto. Mislio sam da sam zaležao tu stranu, pa sam desnom rukom počeo da masiram levu ruku i nogu, ali nikakvo poboljšanje nisam osetio. Mobilni mi je bio na punjaču podno kreveta i nisam mogao da ga dohvatim. Zato sam pokucao na zid koji je delio moju sobu od bakine - prisetio se Luka, prenosi 24sata.hr.
Baka je čula Lukino kucanje i odmah je došla. Pokušao je da joj kaže da ne oseća dobar deo tela, ali je shvatio da ne može dobro ni da govori. Baka je pozvala Lukine roditelje, te su i oni došli u sobu. Dali su mu vode, ali kad je Luka nagnuo čašu da otpije gutljaj, voda mu je samo skliznula niz usta i bradu.
- Tada smo shvatili da nisam ništa zaležao nego da se radi o ozbiljnijoj situaciji. Pozvali smo Hitnu. Lekari su mi izmerili šećer i pritisak i postavili mi nekoliko pitanja. Na jedno od njih sam pogrešno odgovorio, mislim da sam sasvim pogrešio dan i datum. Odveli su me u Vinogradsku - rekao je Luka. Tamo su napravili CT glave i ustanovili da ima ugrušak na desnoj strani mozga. Rekli su mu da mora na hitnu operaciju.
Bio je budan na operaciji
- Zapravo, rekli su mi da imam dve opcije - da mogu da mi ubrizgaju nekakvu tečnost koja bi, laički rečeno, rastopila taj ugrušak ili da pak mogu da mi ga izvade mehanički. Sugerisali su mi da izaberem ovo drugo jer bi prvi postupak mogao nedovoljno da uništi ugrušak, a bilo bi opasno da ostane još koji komadić negde. Drugi je pak postupak tada bio potpuna novost - kaže mladić.
Operisao ga je dr Vladimir Kalousek, interventni neuroradiolog Zavoda za intenzivno neurološko lečenje KBC-a Sestre milosrdnice, koji je samo godinu dana pre nego se Luka pred njim pojavio, prvi u Hrvatskoj počeo da radi metodu aspiracije ugrušaka, odnosno mehaničku trombektomiju. Tako je pre Luke samo sedmoro pacijenata lečeno tim zahvatom.
- Nekako sam mu verovao od početka. Iako, kad su me stavili na operacioni sto, bilo me strah. Operacija je bila u lokalnoj anesteziji jer pacijent mora da bude budan dok se to radi. Bio sam svega svestan. Stalno su mi postavljali pitanja za vreme zahvata da vide kako sam i kako reagujem. Kroz preponu u desnoj nozi kateterom su došli do začepljene žile u mozgu i metodom mehaničke aspiracije usisali tromb. Kad mi je taj kateter došao do mozga, imao sam neizdržive bolove. Nešto poput teške migrene. Operacija je trajala oko sat, sat i po, a nakon toga se dogodilo čudo - uverava Luka. Naime, čim su izvukli kateter iz njega, lekari su ga pitali da li može da pomera nogu i ruku koje su bile oduzete.
Odmah je mogao da se pomera
- Pomerio sam ih bez problema. Nisam mogao da verujem. I lekari su se iznenadili kako sam uspeo da ih pomerim tako brzo. Očekivali su da će ipak možda proći malo više vremena dok to opet budem mogao - rekao je Luka. Proveo je još tri nedelje u bolnici, a potom još tri nedelje u banji na rehabilitaciji. Kaže da nikad nije otkrio šta je uzrokovalo moždani udar.
- Sve sam nalaze slao i u Nemačku i u Ameriku, ali niko nije znao da mi kaže zašto sam to dobio - rekao je Luka. Od tada, pazi u ishrani i rekreativno se bavi sportom, baš kao i pre bolesti.
- Najviše sam promenio sklop u glavi. Cenim život, cenim svaku sitnicu. Uskrs obavezno provedem s porodicom i prijateljima i tada zapravo slavimo moj novi rođendan - kaže Luka. Još uvek je u dobrim odnosima s lekarom koji mu je spasio život.
- Svake godine mu na Uskrs pošaljem poruku zahvalnosti. Uvek mi odgovori - kaže Luka. Nakon bolesti je završio fakultet, a danas radi u turizmu i živi sa verenicom.
- Ona je uvek bila uz mene. Veliko joj hvala za sve, bez nje ništa ne bi bilo isto - rekao je Luka. Do danas nije prestao da uzima lekove, a na kontrolu ide svakih mesec dana i sve je u redu.
(Kurir.rs/ 24sata.hr)
Bonus video: