Prošlog oktobra, tim ukrajinskih specijalnih snaga ukrcao se na 40-metarski patrolni čamac i zauzeo položaje pored tri teška mitraljeza i automatskih bacača granata Mk19. Brod je bio samo jedan od 30 koje je Ukrajina poslala preko reke Dnjepar sa specijalnom misijom: ponovno zauzimanje nuklearne elektrane Zaporožje.
U specijalnoj operaciji učestvovalo je skoro 600 vojnika ukrajinskih specijalnih snaga, njihove obaveštajne službe i mornarice. Ali pokušaj povratka je bio neuspešan, a Ukrajina ga nikada nije priznala. To bi takođe moglo da izazove nuklearnu katastrofu. Tajms je došao do izveštaja i onih koji su bili uključeni u tajnu vojnu operaciju pola godine nakon njenog sprovođenja.
Za ruske snage je važna prednost kontrola nad najvećom nuklearnom elektranom u Evropi – njome bi Putinove snage mogle da ucene ne samo Ukrajinu, već i veliki deo Evrope. Ukrajina je zato više puta tražila pomoć od Ujedinjenih nacija, ali nedelje ruske diplomatije nisu uspele da otklone opasnost na drugoj obali Dnjepra. Oni su onda preuzeli stvar u svoje ruke prošlog oktobra.
Nekoliko stotina vojnika koji su u mračnoj noći 19. oktobra poslati da povrate važan adut bili su oduševljeni misijom. Ako bi ovo bilo uspešno, o njihovom herojstvu bi se pričalo dugo posle rata, rekao je portalu jedan od oficira.
„Isprva je ideja bila da to bude samo pešadijska bitka. Ne bi mogli da koriste artiljeriju protiv nas, jer bismo bili u zoni nuklearne elektrane. Očekivali su uspeh. Čak su i najmlađi od 600 vojnika već bili obučeni za borbu. Ali Rusi su tada neočekivano reagovali i odbili napade, pošto su postavili izuzetno jaku odbranu oko nuklearne elektrane i takođe minirali to područje.
„Neprekidna vatra polako primorava sve Ukrajince da se povuku“
„Kada smo se približili, dovezli su tenkove i topove i pucali na nas dok smo još bili na vodi“, rekao je on.
„Nastavili su da nas granatiraju, stvarno jako granatiraju“, dodao je on.
Oficir je britanskim medijima pokazao i snimak napada i istovremeno objasnio da drugi čamci u tom području traže slabe tačke u ruskoj odbrani. Ali rakete su stigle i sa ukrajinske strane. Prve rakete Himars, koje je Zapad obezbedio Ukrajini, poletele su ka obali ruskih snaga pre nego što su Ukrajinci prešli reku široku oko pet kilometara.
„Kada smo se približili, doveli su tenkove i topove i pucali na nas dok smo još bili na vodi“, rekao je on. „Nastavili su da nas granatiraju, jako snažno granatiraju. U zoru su manje ukrajinske ekipe uspele samo da se probiju na rusku stranu, a izbila je pešadijska bitka u Energodaru, gradu na periferiji fabrike. Ali protiv velikog broja ruskih vojnika, Ukrajinci nisu uspeli da pobede. „Stalni grad vatre polako je terao sve Ukrajince na povlačenje. Kako dodaje sagovornik, ukrajinski komandant je povlačenjem spasio mnoge živote. „Shvatio je da ćemo imati velike gubitke.
I pored uspešne oktobarske noći, ruske jedinice, koje čini više različitih snaga, bile su krajnje neorganizovane, ističe predsednik ukrajinske državne nuklearne kompanije Energoatom Petro Kotin. Među ruskim jedinicama u toj oblasti su Nacionalna garda Rusije, služba bezbednosti FSB, specijalna policija Omon, snage Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike i Kadirovci, koji služe lideru Čečenske Republike Razmanu. Kadirov. Međutim, retko komuniciraju jedni sa drugima, tvrde sagovornici.
"Oni rade šta hoće, kad god im padne na pamet. Na primer, jedna grupa popravi dalekovod koji povezuje elektranu sa mrežom, a onda ga druga grupa granatira", opisuje Kotin. Elektrani, iako je isključena sa mreže od 11. septembra, i dalje je potrebna struja - da pumpa rashladnu tečnost koja se nalazi oko nuklearnog reaktora.
Tokom ruske zauzimanja nuklearke, ona je već šest puta bila potpuno isključena sa struje. Tada je radio samo uz pomoć rezervnih dizel agregata, a zaliha goriva u njima dovoljna je samo za još dve nedelje.
Pre oktobarskog pokušaja ponovnog zauzimanja od strane Ukrajine, govorilo se da su ruske snage često mučile zaposlene u fabrici. Dva dana pre tajne vojne operacije, odnosno 17. oktobra, Energoatom je saopštio da su ruski vojnici kidnapovali dvojicu visokih službenika koji upravljaju reaktorom, Oleha Kostjukova i Oleha Ošeka.
Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi, koji je prošle nedelje posetio okupiranu elektranu, istakao je važnost demilitarizacije tog područja.
„Veoma, veoma je važno da se složimo da nuklearna elektrana ni pod kojim uslovima ne sme biti napadnuta“, rekao je on i dodao da se elektrana ne sme koristiti ni za napad na drugu stranu ili za ucenu.
Trenutno najveća opasnost predstavlja rusko prisustvo, naglašava Kotin. Kontrolni centri su pretvoreni u kasarne, a na krovovima zgrada izgrađena su vatrena mesta. Utvrđenja se grade u blizini skladišta radioaktivnog materijala, a kamioni sa municijom se drže upravo u turbinskim halama. Na taj način rizikuju nuklearnu nesreću koja bi decenijama uništila atmosferu i okolinu.
Kurir.rs/24ur/The Times