MIGRANTSKA KRIZA DONELA NOVE PROBLEME: Nemački Ustavni sud traži zaštitu prava maloletnika iz poništenih dečjih brakova
Nemački Ustavni sud potvrdio je da su brakovi u kojima je jedan od supružnika mlađi od 16 godina nevažeći, ali je proglasio neustavnim zakon kojim je to propisano, jer ne reguliše posledice paušalnog poništavanja maloletničkih brakova.
Sud u Karlsrueu ocenio je da zakonodavac i dalje ima pravo da poništava takve brakove, ali da do određenog roka mora da izmeni zakon i reguliše porodične i pre svega ekonomske posledice poništavanja, preneli su nemački mediji.
Pitanje dečjih brakova nametnulo se kao tema na vrhuncu migrantske krize, 2015. i 2016. godine, kada je u Nemačku stiglo na stotine hiljada izbeglica iz Sirije.
Sredinom 2016. u Nemačkoj je već bilo oko 1.500 takvih maloletničkih brakova, objavljeno je na sajtu informativne emisije Tagesšau nemačke javne televizije ARD.
Parlament je zato u leto 2017. godine usvojio zakon o suzbijanju takvih brakova, a osnovna novina bilo je to da su u inostranstvu sklopljeni brakovi automatski proglašavani ništavim, ako je jedan od partnera mlađi od 16 godina.
U slučaju maloletnika uzrasta 16 do 18 godina brak je mogao da poništi sud.
Pravni stručnjaci su još tada kritikovali takvo rešenje, ne zato da bi zaštitili dečje brakove, nego su smatrali da je potrebno posmatrati svaki brak pojedinačno, pošto poništavanje vodi gubitku i svih bračnih prava.
Lavinu je, piše Tagesšau, pokrenula tužba 21-godišnjeg muškarca iz Sirije čiji je brak sa 14-godišnjom devojčicom poništen, nakon čega je brigu o njoj preuzela služba za brigu o mladima i ona je smeštena u dom za migrantkinje.
Savezni sud ocenio je da je odredba o paušalnom poništavanju protivustavna i zatražio mišljenje ustavnog suda.
Razlog je prvenstveno bilo to što nemački Ustav predviđa posebnu zaštitu braka i porodice, a poništavanjem braka se sva ta prava gube pa za maloletnika mogu nastati i negativne posledice, pre svega gubitak prava na izdržavanje.
Ustavni sud se uglavnom saglasio sa ocenom saveznog suda i proglasio zakon iz 2017. neustavnim, iako će on i dalje u prilagođenom obliku nastaviti da važi do usvajanje izmena.
Sud je ocenio da je zabrana maloletničkog braka ispravna, i da nije potrebno proveravati svaki pojedinačni brak u kojem je jedan od partnera mlađi od 16 godina.
Primedba se, međutim odnosi na to da zakon nije regulisao posledice poništavanja braka, i da mora u takvom slučaju da obezbedi i socijalnu sigurnost bračnih partnera.
Naloženo je da se u zakon do juna 2024. unesu izmene koje će to garantovati, a do tada će i za poništene brakove važiti pravila koja važe za razvod braka, odnosnono partneri iz poništenog braka će imati pravo na izdržavanje.
Uz to, zakonom, prema oceni suda, treba regulisati i to da takav ništav brak ako partneri žele može ponovo da postane punovažan u skladu sa nemačkim pravom kada oboje napune 18 godina, i da zato nije potrebno da sklope novi brak kao do sada.
Razmatrajući predmet, ustavni sud je naložio Maks Plank institutu za međunarodno privatno pravo da napravi studiju o tome kako je to pitanje rešeno u drugim evropskim državama, piše agencija dpa.
U studiji je navedeno da je poslednjih godina veoma pooštreno priznavanje takvih brakova i u Švajcarskoj, Holandiji i Švedskoj, ali da je nemački zakon restriktivniji.
Tako prema švedskom i holandskom zakonu razlozi za ništavost braka nestaju kada partneri postanu punoletni i brak ponovo postaje punovažan, a u Švajcarskoj postoji mogućnost i da sud prizna važenje maloletničkog braka, ako je to u "pretežnom interesu" supružnika.
Kurir.rs