Francuski poslanik Orelion Pradie našao se u središtu pažnje javnosti nakon što je odbio da učestvuje u glasanju o spornim penzionim reformama, zbog kojih je zemlja nekoliko nedelja gorela. On se ovim potezom direktno suprostavio aktuelnom predsedniku Emanuelu Makronu.
Za samo nekoliko nedelja postao jedna od najvećih zvezda na nacionalnoj političkoj sceni, čemu je pomogla njegova mladost – ima samo 37 godina i velke govorničke veštine. Sada, kako kaže, ne isključuje kandidaturu za predsednika.
Prošlog meseca doživeo je uzlet, sve zbog predloga zakona o reformi penzionisanja koju je predložio Makron, odbivši da da podršku svoje stranke Les republikana, uprkos tome što je dobio velike ustupke od vlade, piše BBC.
Za njim su krenuli mnogi poslanici iz njegove stranke, zbog čega je Makron ostao bez parlamentarne većine koja je bila potrebna da bi se usvojio zakon.
Umesto toga, vlada je koristila veoma kontroverzna ustavna ovlašćenja da progura predlog zakona bez glasanja u parlamentu – potez koji je izazvao nasilne proteste.
Pradie je ubrzo nakon toga ponovo prkosio svom partijskom rukovodstvu, odlučivši da kritikuje vladu u glasanju o nepoverenju, što bi je primoralo da podnese ostavku i ukine penzionu reformu.
Vlada je opstala sa samo devet glasova. Njemu je oduzeta pozicija zamenika lidera svoje stranke zbog svog čina pobune. On je rekao da nije posao njegove stranke da postane štaka Makrona i njegove partije, koja nema apsolutnu većinu u parlamentu.
„Verujem u sudbinu u politici. Nisam bio zadojen idejom da ću jednog dana postati predsednik, ali želim situaciju u kojoj Francuzi ne moraju stalno da biraju između kandidata koje ne žele“, rekao je on.
Brzi politički uspon mladog političara obavljen je na starinski način – od vrata do vrata, od sela do sela. U svojoj prvoj predizbornoj kampanji vozio je moped jer nije mogao da priušti automobil. Postao je poslanik kada je tek napunio 31 godinu u socijalističkom uporištu i lako je ponovo izabran prošle godine.
Rekao je da je dolazak na događaje poput seoskog vašara od suštinske važnosti da bi se saznalo šta ljudi misle.
„Ovde se ne radi o folkloru, ovde pokupim stvari o svakodnevnom životu ljudi. Ukorenjenost u politici je fundamentalno i ono što je u poslednje vreme zatrovalo politički život je nepovezanost političara i stanovništva. Ovde vas ljudi ne lažu – govore šta misle i nije uvek lako jer ponekad viču na mene“, rekao je on.
Njegov fokus se, međutim, širi izvan lokalnog. Od 2014. godine, Pradie je prošao put od lokalnog lidera, preko regionalnog savetnika, sve do poslanika.
Trenutno ne govori engleski, a zna da kako njegov nacionalni i međunarodni profil raste, to bi mogao biti problem. On je istakao da će za nekoliko nedelja početi da pohađa intenzivne časove engleskog.
Jedan od najistaknutijih analitičara francuske južne politike, Loran Duboa, rekao je da Pradie ima priliku da se dalje uzdigne, ali da krajnji rezultat zavisi od toga kako će se nositi sa drugim političarima.
„On je nešto novo na sceni, ali može li dugo da izdrži sa nečim novim da ponudi i dokaže da može da se nosi sa svojim protivnicima. Njegova velika prednost je njegova svežina, ali njegov najveći izazov je prelazak na daljinu – posebno zato što ono što je novo u politici često završi zastarelo“, rekao je Duboa.
Pradie kaže da želi da stvori novu revoluciju sa desne strane, ali je neodređen u vezi sa pojedinostima.
„Mislim da je jedna od velikih grešaka francuske desnice to što su je poslednjih godina napustili Francuzi. Ona više ne predstavlja radnike, francusku srednju klasu koja vredno radi, koja se muči da sastavi kraj s krajem i ova penziona reforma kažnjava one koji najviše rade. Već neko vreme desnica razgovara samo sa privilegovanijim buržoaskim delom društva“, naveo je Pradie.
Postoje samo dva poslanika koji predstavljaju Lota. Huget Tijena, iz vladajuće centrističke Renesansne partije predsednika Makrona. Ona kaže da je njen protivnik jednostavno oportunista koji je iskoristio penzionu reformu kao način da se popne na političkoj lestvici.
Kurir.rs