Specijalni izveštač Kurira iz Monte Karla: Vuk Brajović
Narogušilo se nebo nad Monakom jutros – a kada su posetioci već krenuli da vade šuškavce i opipavaju kišobrane u svojim torbama – kao reketom odneseni uklonili su se oblaci i priredili sigurno najtopliji takmičarski dan do sada na Mastersu.
Po toploti su odmah udarili Van de Zanšlup i Rud na centralnom terenu – i u dugim “muškim” razmenama prikazali jedan od lepših “ol-raund” mečeva dosadašnjeg toka turnira. Zaključak posle pobede od 7:5, 7:6 – Rud je u “traci za preticanje” za povratak u šampionsku formu, prikazavši snagu, atleticizam, kompaktan koncept igre i pametnu upotrebu iskustva u prelomnim momentima – kojih je danas bilo dosta protiv inspirisanog Holanđanina. Slične reči bi se mogle vezati i za Sašu Zvereva – boljeg od Bautiste Aguta u dva (ne)izvesna, borbeno odigrana seta – u kome je prednost njegovog servisa bila očita. Lepo se vraća i nekada veoma solidni Nemac Štruf – kroz donekle neočekivano laku pobedu protiv umornog De Minora (6:3 6:2) – i biće interesantno videti kakav izazov će moći da demonstrira u sudaru sa Rudom. Izazova je bilo na pretek u meču Žari – Popirin, ali je tradicionalno potkovaniji “šljaker” iz Čilea uspeo da se vrati u meč posle 3:6 u prvom i – prikazanom istrajnošću i motivisanošću “baci rukavicu” Cicipasu za naredni meč – od koga je ove sezone odigrao mnogo više tenisa na ovoj podlozi.
U narednoj seriji mečeva – viđen je tenis “od sjaja do očaja” – prevashodno mislivši na lep meč Dimitrov – Lehečka (7:6, 6:4 za Čeha) – ali i “gaženje” Musetija po sunarodniku Nardiju – kome je uručio dva “krompira” i hrabro iskoračio ka četvrtom duelu protiv Novaka Đokovića u karijeri – na podlozi na kojoj je za našeg asa do sada bio najopasniji (Rolan Garos 2021, vođstvo od 2:0 u setovima…). Hačanov i Ivaška su svakako odigrali bolji i neizvesniji meč od Sinera i Švarcmana – a epilog je bio isti: favoriti su prošli dalje, i to ovog proleća odlični Hačanov sa 7:6 6:2 – i Siner, posle predaje i dalje nestabilnog Švarcmana posle 6:0 i 3:1 u drugom setu.
“Istina je da se ovde osećam kao kod kuće, ali je Novak – Novak, svetski broj 1. Svakome je potrebno što više takmičarskih mečeva kada se pređe na šljaku, i ono na šta treba da se fokusiram je činjenica da igram protiv najboljeg – a ne nekog ko ulazi u formu za sezonu na šljaci”, jasan je u pogledu sutrašnjeg meča Lorenco – pretrpivši poraze u sva tri meča protiv našeg asa u dosadašnjem toku karijere.
Bučni su bili “tifozi” u meču još jednog ljubimca Sonega protiv sve odlučnijeg za uspehe na šljaci Danila Medvedeva – do te mere da ih je Rus “utišavao” više puta tokom meča. Ono što je bilo najdelotvornije je ipak bila – sjajna igra popularnog “Medveda” za konačnih 6:3 6:2, čija postavka igre “pozajmljena sa tvrde podloge” za sada funkcioniše sasvim pouzdano na njemu prvom turniru na najsporijoj podlozi na turneji. Fric i Vavrinka su odigrali pravi “klasik” uz prikazanu ogromnu borbenost i međusobno poštovanje za sportsku etiku obojice – gde je Fric izveo pravo malo čudo da se dočepa taj-brejka prvog seta, od koga je pa do kraja “Sten d’men” ispod stena zaliva Monte Karlo do kraja meča uzeo samo 2 poena u taj-brejku i dva gema u završnom delu igre. Publika je frenetično bodrila “večitog teniskog viteza” iz Švajcarske, i sve je lepo izgledalo do momenta kada su mladost i brzina “došli po svoje” – potvrdivši status Tejlora Frica kao jednog od najvećih kandidata za skoro osvajanje nekog od Grend Slemova iz selekcije mladih zvezda.
Od kada je 2020. osvojio Ju Es Open, Dominik Tim kao da je ostario deset godina u svom teniskom životu. Iako “Domija” ima sve više u drugim i trećim kolima turnira, sada tek 106. igrač sveta i primalac posebne pozivnice za Monte Karlo je “drugi čovek” od pre nekoliko godina – pre svega u smislu telesne motorike i kretanja na terenu, odlučujućih propulzivnih faktora teniske igre na najvišem nivou. Na momente je bilo bolno porediti ga sa (doduše 10 godina mlađim) Runeom – gde je Austrijanac više ličio na “usporeni film” nego na konkurenta u istom meču. Ipak – drugi set je bio nešto neizvesniji, pa Tim može biti zadovoljan time da je uspeo da kreira barem nešto neizvesnosti u kojoj je publika mogla da uživa i navija za njega – pre nego što se sve predvidivo okončalo sa 6:2 6:4 u korist odličnog Danca.
Posle 2 sata i 42 minuta igre, a još više neverovatno – gubitka prvog seta posle vođstva od 5:0 u gemovima i 15:0 – Mateo Beretini je pokazao da je ipak veliki teniser, sa velikim rezervoarom sportskog inata i motivacije, pobedivši Argentinca Serundola sa 5:7 7:6 6:4. Hod po nepreglednoj teniskoj žici nad provalijom nove serije kritika i osuda prethodni osvajač “Serbia Opena” i miljenik ženskog dela publike širom sveta bio je Hičkokovski dramatičan – ali je momak “stisao petlju” i pronašao Herkulovsku snagu da nadigra “osicu” Serundola – koji izrasta u igrača kome će narednih godina dom biti Top 30 svetskog tenisa. Apsolutno tenisko ludilo među Italijanima – i jedno veliko “bravo” za moćnog Matea!
Sutrašnji program mogao bi u većoj meri da “prođe” kao četvrtfinale nekog Grend Slema – a počinje mečevima Hurkača i Sinera i Štrufa i Ruda. Umorni su i Hubert i Jan-Lenart – i to je sigurno, i iako Hurkač ima prednost od 2:1 u dosadašnjim mečevima protiv Italijana, nikada do sada nisu igrali na šljaci – na kojoj je “grešnik” jači kandidat za ulazak u narednu rundu. U tom duhu, Štruf ima još ubedljiviju prednost nad Rudom u dosadašnja 2 meča – uz pobedu upravo ovde u Monte Karlu 2017. godine bez izgubljenog seta. Ipak, poslednji meč su odigrali davne 2019. - a zbog svega što je
Norvežanin pokazao od tada do danas – potpuno bi bilo pogrešno smatrati Nemca za favorita. Ono što ne bi bilo pogrešno je – očekivati veoma borben meč sa puno fizičkog naboja, u kome će ritern igrati veoma važnu ulogu u razvoju poena.
Ako bi eventualna pobeda Žarija protiv branećeg šampiona Cicipasa bila činjenično najveće iznenađenje turnira do sada – treba biti fer i pohvaliti Čileanca za sve što je ostvario na ovoj podlozi u poslednjem periodu, a samim time i dati mu više šansi da ostvari upravo – to. Teško bi mogli da odredimo pobedu Rubljova ili Hačanova kao iznenađenje – pogotovo što u njihova 3 dosadašnja meča u profesionalnom segment niti jedan nisu odigrali na šljaci. Na strani Rubljova je brzina i preciznost, na strani Hačanova – snaga i mirnija glava, pa će biti interesantno videti u kojim vremenskim uslovima će se igrati ovaj meč visokog intenziteta – i kako bi to moglo da se odrazi na količnik neiznuđenih grešaka – Ahilove tetive obojice tenisera iz Rusije.
Meč Fric – Lehečka će biti “dum-dum festival”, začinjen snažnim i dugim razmenama i spomenutim neiznuđenim greškama – ali sigurno jedan od zanimljivijih za neobavezno gledanje bez navijačkih strasti u sutrašnjem programu. Da li će taktički zreliji Fric moći da tu prednost nametne u važnim momentima meča – biće glavno pitanje na koje će morati da odgovori sutra, a po tome – i da “skroji” svoju igru po pobedničkoj meri. Kod Lehečke će “jezičak na vagi” biti – inspiracija da ostvari pobedu nad Top 10 igračem i pripremi scenu za mogući ulazak u polufinale protiv (umornih) Žarija ili Cicipasa.
A za kraj – naravno – najvažniji mečevi dana po ukusu naše publike. Medvedev – Zverev je malo “finale pre finala” – uz zanimljivu napomenu da u dosadašnjih 7 godina rivaliteta i 13 mečeva (Medvedev vodi 7-6) niti jedan nije odigran na – šljaci. Zverev je na ovoj podlozi neuporedivo više ostvaren igrač – osvajač Mastersa u mečevima protiv nekih od najvećih tenisera svih vremena, ali je trenutno 16. Igrač planete ipak u fazi povratka na pređašnji šampionski nivo. Nasuprot njemu je 1. Igrač ATP “rejsa” do Torina, spreman da od ove sezone sa mnogo više ozbiljnosti tretira šljaku kao “radnu temu” za njegov teniski legat. Sve osim – čistog teniskog užitka u ovom meču bilo bi – negativno iznenađenje.
“Ne pratim ono što pišu o meni, a naročito kada kažu da je sve što je potrebno da pobedim je – da izađem na teren. Ne volim da igram na šljaci, makar na njoj pobeđivao u narednim mečevima – što ću svakako nastojati da učinim na sve moguće načine. Na šljaci morate da igrate “više”, da tražite drugačije uglove, na različiti način gradite igru, i probate da se adaptirate na različite odskoke loptice – od servisa pa nadalje. Biću srećan kada se sezona šljake – završi, ali do tada – očekujte da ću se boriti za svaku pobedu”, ističe Medvedev.
U njihovom prvom meču – tokom legendarnog Novakovog pohoda na drugu titulu u Parizu – Lorenco Museti je na prepad došao do prednosti od 2:0 u setovima protiv našeg asa. Od tada je uzeo skromnih 9 gemova u 2 meča Đokoviću, i pitanje je da li će – čak i uz frenetičnu podršku publike na Centralnom terenu “Ranije Treći” moći da prevaziđe mentalnu blokadu koja ga prati od 2021. Ipak, ako Novak ne bude rešavao izazove i situacije u prvom setu kao što je bio slučaj protiv Gahova – ne treba očekivati da će mu Italijan pružiti “besplatnu kartu” za povratak u meč. Đoković kaže da je tu da se bori za pobedu u svakom meču – ali da imperativ uspeha nije među prioritetima u Monte Karlu ove godine, mnogo važniji kao “lansirna platforma” za projektovano osvajanje trećeg trofeja na Rolan Garosu i rekordne 23. Grend Slem titule za tenisku istoriju. U tom smislu, teško je reći da li je ovo veća prilika za Musetija – nego što je pozitivni izazov za Novaka, ali ne treba sumnjati da će “šampionski ego” biti ta poslednja linija odbrane svetskog broja 1 koja neće dozvoliti da se ovaj meč završi onako kako – skoro niko u teniskom svetu ne očekuje.
Kurir sport