Ruska paravojna grupa koja se bori u Ukrajini u ime Vladimira Putina navodno je pokušala da kupi oružje i opremu od malo verovatnog izvora: članice NATO-a Turske, navodi se u dokumentu američke obaveštajne službe koji je procurio do CNN-a.
Izgleda da dokument koji je procurio pokazuje koliko je dugo ruska privatna vojna grupa Vagner pokušala da dodatno ojača svoje sposobnosti dok se rat u Ukrajini – u kojem ona igra ključnu ulogu – nastavlja bez znakova jenjavanja.
Kao članica NATO-a, Turska se uglavnom smatra partnerskom nacijom SAD i drugim zemljama koje pružaju direktnu vojnu podršku Ukrajini i javno je izrazila protivljenje invaziji Rusije.
Takođe je dom velike američke vojne baze u kojoj je uskladišteno nuklearno oružje koje deluje kao očigledan znak upozorenja za odvraćanje ruske agresije protiv članica NATO-a.
Prema izveštajima obaveštajnih službi SAD koji se citiraju u dokumentu, osoblje Vagner grupe susrelo se početkom februara sa "turskim kontaktima" sa namerom da "kupe oružje i opremu iz Turske" koje bi potom mogli da koriste Vagnerovi plaćenici koji se bore uz ruske snage u Ukrajini.
Nejasno je ko su bili ti "kontakti" i da li je turska vlada bila upoznata sa sastancima. Ne postoje dokazi koji pokazuju da je Turska napredovala sa bilo kakvom prodajom oružja Vagner grupi.
Ipak, potencijal NATO saveznika koji prodaje oružje ruskim plaćeničkim snagama bi verovatno izazvao ozbiljnu zabrinutost u Vašingtonu i zakomplikovao odnose Ankare sa drugim članicama NATO-a.
Detalji o februarskom sastanku, koji su navedeni u delu dokumenta koji je procurio pod naslovom "Mali, Rusija, Turska: Vagner traži oružje iz Ankare", sugerišu da američki zvaničnici veruju da je ruska plaćenička grupa barem testirala mogućnost nabavke.
Prema dokumentu koji je procurio, Vagner je takođe planirao da upotrebi oružje i opremu iz Turske u Maliju, gde je grupa značajno prisutna.
Ne samo da se u dokumentu pominju obaveštajni podaci o Vagneru koji je pokušavao da kupi oružje od Turske, već se takođe navodi da je paravojna grupa planirala da obnovi regrutaciju zatvorenika iz ruskih zatvora.
CNN nije nezavisno potvrdio verodostojnost dokumenta, ali su američki zvaničnici naznačili da je većina procurele tranše autentična. Portparol Stejt departmenta rekao je da "Ministarstvo odbrane i obaveštajna zajednica aktivno razmatraju i procenjuju validnost" dokumenata koji su procurili, dodajući da "nisu u poziciji da potvrde ili komentarišu bilo koju specifičnu informaciju koju oni sadrže".
CNN se obratio Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, kancelariji turskog predsednika i ambasadi Turske u Vašingtonu za komentar o dokumentu.
Jedinstveni odnos Turske sa Rusijom
Američki zvaničnici dugo su se borili sa komplikovanom realnošću jedinstvenih odnosa Turske sa Moskvom u poređenju s odnosima drugih članica NATO-a, uprkos tome što su sve deo istog saveza osmišljenog da zaštiti pogranične nacije od potencijalne pretnje ruske ekspanzije.
Turska vlada je izrazila svoje protivljenje invaziji Rusije na Ukrajinu. Međutim, za razliku od mnogih saveznika u NATO-u, održava bliske veze sa vladom u Moskvi.
Ponekad je turska vlada koristila te veze da podstakne rusku vladu da okonča rat, uključujući i prošlu nedelju, kada se turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu sastao sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom u Ankari.
Turska vlada je bila jedan od posrednika u dogovoru da se ukrajinskom žitu omogući bezbedan tranzit kroz Crno more bez ruske pretnje.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ranije se pozicionirao kao posrednik u rusko-ukrajinskom sukobu. U januaru je Erdogan imao odvojene razgovore sa Putinom i ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.
On je Zelenskom rekao da je Turska spremna da preuzme ulogu posrednika i posrednika za trajni mir i da bi mogla da olakša diplomatske napore u vezi sa nuklearnom elektranom Zaporožje.
U razgovoru sa Putinom, Erdogan je rekao da pozivi na mir i pregovore treba da budu podržani jednostranom deklaracijom o prekidu vatre i vizijom "pravičnog rešenja".
Putin je, međutim, rekao Erdoganu da je Moskva otvorena za "ozbiljan dijalog", ali Kijev mora da prihvati "nove teritorijalne realnosti", navodi se u saopštenju Kremlja.
Čini se da su se predstavnici Vagner grupe susreli sa svojim turskim kontaktima samo mesec dana nakon Erdoganovih razgovora sa Putinom i Zelenskim, navodi se u dokumentu Pentagona koji je procurio.
Direktor CIA-e Bil Berns rekao je u utorak da njegova obaveštajna agencija ocenjuje da Putin "nije ozbiljan u vezi sa pregovorima u ovoj fazi rata u Ukrajini" i da je "ukrajinski napredak na bojnom polju ono što će najverovatnije oblikovati izglede za diplomatiju".
Govoreći javno po prvi put otkako su se na internetu pojavili poverljivi američki vojni dokumenti – uključujući procene koje bacaju pesimističan stav o stanju rata i predviđaju zastoj u doglednoj budućnosti – Berns je naglasio važnost ukrajinske planirane ofanzive.
Drugi dokument do kojeg je došao CNN navodi obaveštajne podatke da su turske kompanije pomagale u izbegavanju sankcija za drugog ključnog Putinovog saveznika - Belorusiju.
SAD su nastojale da suzbiju takve napore da se izbegnu sankcije, čak i od strane kompanija sa sedištem u zemljama saveznicima SAD. Ministarstvo finansija SAD uvelo je u sredu sankcije dvema turskim kompanijama za koje je rečeno da podržavaju ruski vojni industrijski kompleks uprkos postojećim sankcijama.