OVA BILJKA JE UBEDLJIVO NAJBOLJA ZA FARBANJE JAJA! Ima je svuda po Beogradu, a travar otkriva KAKO DA JE PREPOZNATE U PRIRODI
Sa lukovine prelazimo na trave, a i one, uostalom, mogu da posluže za ukrašavanje uskršnjih jaja. A neke trave imaju blagorodnu moć, ali u isto vreme mogu da budu opasne po zdravlje ako ih uzimate na svoju ruku.
Kako živimo u vremenu tehnologije, tako je i otuđenost od prirode sve prisutnija. Ta otuđenost nas, nažalost, puno košta, pa smo zaboravili znanja koja su se generacijama prikupljala o svetu koji nas okružuje.
Ne znamo dovoljno o korisnim svojstvima biljaka, ali ni o tome koliko neke biljke mogu biti opasne i otrovne. Svoja stručna znanja o travarstvu podelio je u emisiji Puls Srbije na Kurir TV Marko Stevanović, travar.
- Za farbanje jaja je dobra jedna biljka koja se zove broćika. Ona je dosta lepljiva, tako da može lepo da oslika jaje. Ima je svuda po Beogradu i može se lako ubrati. To je samonikla, lekovita i jestiva biljka, a prepoznaje se po tome što se lepi za odeću. Dobra je, takođe, i kopriva - tvrdi Stevanović.
Na pitanje voditelja da li postoje biljke koje luče otrovne supstance tokom procesa farbanja jaja, rekao je se takve biljke tradicionalno ne koriste u tu svrhu, ali da postoji generalna opasnost od branja otrovnih biljaka koje podsećaju na neke jestive:
- Postoji recimo mrazovac. On liči na sremuš, iako je smrtonosno otrovan, ali sremuš se više koristi za jelo, a ne za farbanje jaja. Što se tiče samog farbanja jaja, teško da se tu mogu koristiti otrovne biljke.
Izneo je malo poznate zanimljivosti vezane za poznato bilje i cveće.
- Svi znaju za maslačak, ali retko ko zna da je on jestiv i blagorodan, kao i bela rada. Zanimljivo je recimo da je grad u Crnoj Gori, Bijelo polje dobio ime po polju belih rada koje se tu nalazilo. Biljka koja je, takođe dosta neiskorišćena jeste bokvica. Nju ljudi gaze, a mogla bi dosta da pomogne jer ima antibakterijsko dejstvo i dobra je za previjanje rana. Tu je i tušt, biljka koja u 100 grama ima 495 miligrama kalijuma i pomaže u radu štitne žlezde. Ima slično dejstvo ka adrenalin, svuda je pristupačna i raste čak i iz asfalta - kaže Stevanović.
Kurir.rs