Marina Jovanović, majka troje dece i supruga upucanog Milana Jovanovića, ophrvana emocijama navela je da je ovo jedan od najtežih perioda u njenom životu.
Ona je govoreći na sastanku u Raški kroz suze naglasila da su pucali na nevinog čoveka i da to nije prvi put da se dešava.
- Ovo je najteži period u mom životu, pucali su na nevinog čoveka, puca se na decu. Milimetri su delili od toga da moja deca ostanu bez oca, a ja bez suprug. Traume će ostati večne, iako je moj muž preživeo metak. Šta smo mi skrivili? Decu ne mogu da smirim, ćerkica svako jutro plače i traži oca. Šta njoj da kažem? - kaže kroz suze.
Podsetila je da je juče bila na mestu gde je njen suprug upucan i da je pokrenula peticiju da se povuku specijalne jedinice sa severa Kosova i zahvalila se sugrađanima na podršci.
- Pokrenula sam peticiju da se uklone svi specijalci sa KiM. Srbija mi je pružila pomoć u ovim teškim trenucima. Koliko još krvi treba da se prolije da bi se rešila situacija na KiM?
Predsednik je u odgovoru Marini Jovanović rekao da će se Milan uskoro vratiti kući, i da je već predočio porodici Jovanović šta može da uradi.
- Još koliko krvi? Sve vreme sve što radimo je to da ne bude krvi. Pitam se samo da li neko misli da sam glup ili lud, i da ne razumem da će danas aplauze da dobijaju samo oni koji će da drže nadrealne i ostrašćene govore, jer ljudi ne mogu više da trpe ništa. Samo hoću da predočim koliko je situacija teška. Ali sam rekao i da ako se formira ZSO, molio bih ljude zbog bezbednosti da se vrate u institucije. Ali prošli put kada sam to predočio, video sam jednodušno odbijanje od svih nosilaca pravosudnih funkcija. Bukvalno niko neće ništa da ima sa kosovskim institucijama. Imaćemo još mnogo problema, ali ćemo da se borimo i da pokušamo da sačuvamo ljude. Ne da nešto stalno visi u vazduhu, kao da nešto nismo želeli da uradimo, ili da nekome nismo želeli da pomognemo. Još od 1998. godine kada sam posetio naše junake na karauli Deva, ne postoji niko ko je toliko puta bio na KiM. Sada pošto neće da me puštaju uglavnom se viđamo u blizini administrativne linije. I ne postoji niko ko zna sve patnje naših ljudi. Ali razumite da su nam dobrim delom ruke vezane. Ja se sećam kada sam poslednji put u Raški molio da se uklone barikade, a mnogi su bili protiv, a pitanje je ko bi danas bio živ. Kupili smo mir i još neko vreme - rekao je predsednik.
Zahvalila se predsedniku Vučiću i državi Srbiji na podršci i upitala koliko krvi još treba da se prolije da bi se to završilo.
Navodi da je izbegla iz Obilića sa 12 godina i ukazala da danas njena deca isto doživljavaju.
(Kurir.rs)