Iako je simbolika ista, Vaskrs se na različite načine slavi od severa do juga Srbija, kao i od istoka do zapada.
Koji se sve običaji dovode u vezu sa najradosnijim praznikom za sve hrišćane, danas pitamo etnologa Jasnu Jojić.
- Farbana jaja su jedna od najstarijih tradicija. Po arheološlim dokazima vidimo da se to radio pre 7.000 godina. To je ogromna snaga i vera da će crveno jaje sačuvati zdravlje, blagostanje i sreću porodice, a farbaju se u crveno zato što je to boja radosti. To je boja topline, boja sunca i toplote. Ljudi intuitivno osećaju neku toplinu kad vide tu boju. Nosi se i crven končić oko ruke. Svakako su se kroz istoriju jaja farbala i u druge boje. To je označavalo transformaciju. Posle je to hrišćanstvo preuzelo i vezalo farbanje jaja za Hristovo raspeće i takođe za transformaciju čoveka u Boga - rekla je Jojić.
Navela je razloge razlikovanja gradskih i seoskih običaja za uskršnje praznike.
- To mora da se razlikuje zato što na selu mogu potpuno i autentično da se povežu sa priodom. Tu ima i životinja i biljaka mnogo više i imaju mnogo više uslova za neke sadržajnije običaje. Osim toga, pretpostavljam da na selu ljudi imaju mnogo više vremena da se posvete svim tim stvarima. U gradu je ipak užurbaniji život.
A posebno je veliki značaj imalo uskršnje jaje koje se čuva preko cele godine u narodu poznato kao Čuvarkuća.
- Prošlogodišnja čuvarkuća se baca onda kada se ofarba nova. Ako je unutra zdravo jaje za pojesti, onda je to predskazanje sreće i blagostanja za narednu godinu. Ne bi je trebalo baš uništiti, nego dati recimo pticama da pojedu ili odložiti negde u prirodu. Ako se desi da je jaje buđavo ili da neprijatno miriše to se uglavnom shvatalo kao loš znak. Onda su naši stari radili ritual bacanja malera. Sve što ne valja, uglavnom se bacalo u vodu. Bacalo se nizvodno i govorilo: Da sa ovim odu sve brige!
Kurir.rs