Rada Manojlović dugo nije govorila za medije jer joj bio potreban odmor. Sada se vratila i priprema novi album. Za praznični trobroj Kurira ona je pričala o proslavi Vaskrsa, a otkrila je i šta joj ovaj praznik znači u životu.
- U jednom periodu života izgubila sam osećaj za sve praznike i slavlja generalno. To je pre svega bilo zbog toga što sam izgubila majku, koja nas je zauvek napustila. Sve mi je bez nje nekako bilo godinama prazno. To više nikad nije bilo to. Kasnije sam godinama radila i stalno sam bila u toj nekoj mašini. Sad sve više imam potrebu da se opet vratim u taj neki period i da, dok mi je tata još uvek živ i zdrav, s njim napravim nove uspomene. Da zajedno evociramo uspomene na te trenutke kada je sve bilo lepo i bezbrižno.
Kako je, kada si ti bila mala, izgledala proslava Vaskrsa?
- Kao i u svakoj porodici. Za nas decu je to bio najsrećniji praznik s obzirom na to da su se farbala jaja. Obožavala sam da jedem ta kuvana jaja i da se takmičim u tucanju, iako sam stalno gubila od moje rođene sestre Maje. To je imalo posebnu draž. Pamtim i običaj iz našeg kraja, a to je da smo na Vaskrs svi iz našeg sela porodično išli na groblje. Svako je posećivao grobove svojih najmilijih, pa su se tu iznosila jaja i mi smo se tu međusobno menjali i čukali jajima.
Ko je češće pobeđivao u tucanju jajima? Da li si vešta u farbanju?
- Maja uvek pobeđuje. I za Vaskrs, a i za Božić je uvek ona nalazila paricu u česnici. Hoće je taj dobitak, pare. Koliko mene neće, toliko nju hoće. Iskreno, nikad nisam ofarbala jaje. Kao baš mala, sećam se da sam gledala nanu kako farba jaja u lukovini, pa ih stavlja u ženske čarape. Tu sam joj kao pomagala i mešala nešto. Ja dođem uvek na gotovo.
Gde ćeš ove godine proslaviti Vaskrs?
- Ja dođem kući u Četereže obično na sam dan praznika jer sve ostale dane radim. Obavezno idem, ako ne za prvi, onda za drugi dan i sve se čuva za mene. Tata i maćeha nas dočekuju kao princeze i njihovo blago, što i jesmo. Najbitniji je taj osećaj zajednice, da znaš da negde pripadaš. Ove godine ćemo otići u nedelju uveče i ostaćemo tamo celu tu nedelju da nadoknadimo sve propušteno.
Da li si postila? Posećuješ li crkve i manastire?
- Ne. Nijedan višenedeljni post nisam uspela da izdržim. Postim na Badnji dan i Veliki petak. Oprošteno mi je jer sam bila dosta bolesna, a i radim takav posao da mi je potrebna malo jača hrana. Što se tiče manastira, volim da odem. Ima kod nas u Četerežima baš divna crkva. Volim duhovni mir i sve mi više treba. Jedne noći mi je bilo jako teško, sve me je valjda stiglo. Otišla sam u Hram Svetog Save i tamo, kad sam ušla, počela sam da plačem i odmah sam osetila veliki mir i olakšanje. To mi je odmah pomoglo.
Koja je tvoja poruka za Vaskrs čitaocima Kurira?
- Želim svima, pa i sebi, da više ne skaču cene. Da se ova inflacija malo smiri. I da se svi stabilizujemo. Da niko ne oskudeva ni u čemu. Ne volim da moj narod pati jer ja njemu pevam i želim da budu srećni na svakom polju. Hristos vaskrse!
Kurir.rs/Aleksandar Panić
Bonus video: