Autoru i voditelju emisije "Kojekude po Srbiji", koja se od prošle jeseni emituje na Kurir televiziji, Vukašinu Grozdaniću ni na početku nove sezone ne jenjava entuzijazam kad stvara svoj putopis. Pošto je uspeo da svoje realizovane ideje prenese do gledalaca, ovaj novinar bogatiji je za njihove povratne reakcije dok u delo sprovodi nove avanture po našoj zemlji. Kada se pre nekoliko meseci predstavio našim čitaocima, istakao je da ga krase sledeće osobine: veseljak, nostalgičar, maštar, slobodouman, spavalica, kontraš, namćorast i lenj s vremena na vreme.
Da li ste se za ovih nekoliko meseci rada na Kurir televiziji promenili?
- Osobine su "fabričke" i ne mogu da se promene. Dok sam ih spoznao, istekla je garancija i sada ne vredi ni da uložim reklamaciju. Probao sam, ali kažu: "Ko ti je kriv što nisi bolje gene izabrao". Imam još popriličan džak osobina kojima se manje ili više ponosim, ali koje prihvatam da me sačinjavaju.
Koliko ste kroz praksu menjali emisiju?
- Ona je živa stvar. Ukoliko odete na moj Jutjub kanal, videćete prve "zblebane" montaže. Prve loše kadrove. Primetićete da me nema u epizodama. Potom slede nešto složeniji videi, koji su se emitovali na lokalnim televizijama. U tim epizodama sam statista i scenografija. Zatim dolazimo do "Kojekude po Srbiji". Imam ideju u kom smeru emisija treba da se razvija, ali za neke stvari nisam dovoljno zreo, a ni spreman da ih sprovedem u delo. Komentari, pohvale i kritike su dobrodošle. Bliski ljudi su mi najveća podrška i kritičari.
Možete li da kažete da je angažmanom na Kurir televiziji vaš profesionalni san ispunjen?
- Postoji jedan neopisivi gad u mojoj glavi koji stalno hoće napred i koji me maltretira. Te smisli novi igrokaz, te nemoj da se ponavljaš. Usavrši emisiju! Potom iz razonode nabacuje neke projekte - sportske ili dečje emisije. Pa onda počne da priča o radio-emisijama... Jednostavniji odgovor bi bio: da, zadovoljan sam, ali uvek ima nešto da se dosanja.
Kako je došlo do saradnje sa Kurir televizijom i da li sada možete da kažete da je ona prava adresa za emitovanje vaše emisije?
- Obe strane su zadovoljne, i to je bitno. Imam slobodu da se izrazim i kreiram epizode najbolje što mogu. Nadam se da me osećaj ne vara, ima se sluha i strpljenja za moj profesionalni razvitak. Dobijam podršku koja mi znači. Do saradnje je došlo mojom upornošću, dok je presudna bila otvorenost direktora Kurir televizije, kojima su se svideli moj pristup, humor, osećajnost i sama ideja o drugačijim putopisima.
Šta biste sa snimanja izdvojili kao najveću avanturu? Dolazite li u opasnost na terenu?
- Svako snimanje je avantura za sebe. Opasnost koja je konstantna jeste dehidracija, s obzirom na to da tokom snimajućih dana zaboravim od uzbuđenja da jedem, pijem i "odazovem se zovu prirode". Zanesenjak sam, pa se jednom desilo da sam iz čista mira upao u potočić. Herojski sam spasao kameru ublatnjaveći se kao prase. Da me neko pita kako sam uspeo, ne bih imao odgovor. Volim da se pentram, da vidim koliko (ne) mogu, a iza svega toga se krije neki igrokaz.
Da li ste stekli prijatelje na nekim destinacijama?
- Ljudi su mi glavni utisak dosadašnjih putovanja. Vodim se filozofijom da su važna osećanja koja smo probudili kod drugih, i po kojima nas pamte. Sa nekima sam proveo manje, sa nekima više vremena, ali su svi ostavili utisak na mene i učinili moj svet bogatijim. Cenim vreme koje su mi posvetili i nadam se da ćemo opet sarađivati ili se sresti na nekoj od manifestacija u Srbiji. Neposredno sam sa dobrom većinom i dalje u kontaktu.
Koji deo Srbije vam je najlepši?
- Moći ću da odgovorim za koju deceniju. Ne kažem ovo u diplomatskom maniru, nego zato što se nadam da ću tada proći Srbiju uzduž i popreko, pa još nekoliko puta ukrug.
Smatrate li svoju emisiju kao savršenu preporuku nakon koje bi gledalac krenuo u avanturu obilaska Srbije?
- To nije jednosmerna ulica. Kao što se nadam da emisija pokreće ljude, nadam se da će neki naći način da kontaktiraju sa mnom i da me pričama iz svog kraja, legendama, mitovima, čaršijskim abrovima pokrenu. To je jedini način da čuvamo tradiciju. Izleti su divna stvar, ne treba živeti od odmora do odmora. Brojati dane da se ode na more ili planinu. Da se ja pitam, uveo bih zakon da makar jednom mesečno ljudi moraju da odu u šumu, na jezero... To bi svima doprinelo da budu rasterećeniji i srećniji. Napomena: Pokupite smeće za sobom!
S obzirom na to da ste sami inicirali emisiju, kakav biste savet dali onima koji imaju profesionalne ideje, a čekaju da ih neko izabere?
- Ne bih se usudio da dajem savete. Živimo u doba interneta, gde uz nekoliko klikova može da se dođe do mišljenja ljudi sa reputacijom, dok ja svoju moram da gradim. Rekao bih: Istrajte! Ukoliko analizirate intervju, videćete da ima dosta saveta. Rad sam da vam pomognem na vašem putu ukoliko mislite da mogu da vam doprinesem.
(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)
Bonus video: