Više od 230 dece samo u prethodnoj godini žrtve su dečjih brakova od čega šesnaestoro je dečaka, a ostalo su devojčice.
Narativ, da su brakovi maloletnika kulturološko nasleđe pojedinih zajednica, daje prostora za različite zloupotrebe - najčešće seksualno eksploatisanje. Porodični zakon biće promenjen, te će se dečji brakovi smatrati trgovinom ljudima zbog čega će biti strogo kažnjivi.
- Skoro svaka druga mlada žena u romskim, ne standardnim naseljima se udala pre 18 godina, a njih15 njih pre petnaeste godine - kaže Vesna Dejanović, rukovodilac programa dečije zaštite Unicef.
Zastrašujući podaci, reč je o Srbiji. Bez emocionalne i psihofizičke zrelosti, daleko od racionalnih odluka šta bi za njih moglo biti dobro i najvažnije, njihovog pristanka, deca iz pretežno siromašnih zajednica guraju se u brakove i postaju plodno tle za različite zloupotrebe.
- Pitanje brakova nije pitanje nacionalnosti, pitanje dečjih brakova vezano je za brojne faktore u najvećoj meri imaju veze sa dubokim siromaštvom I socijalnom isključenošću. To podaci I potvrđuju, najsiromašnije I najisključenije su zajednice u nestandardnim romskim naseljima - dodaje Vesna Dejanović.
Rana udaja kao romska tradicija je stereotip, ta običajna praksa koja je prisutna i kod Vlaha mora biti promenjena, iako je osnovni motiv izlazak iz siromaštva efekat je suprotan, krše se najosnovnija ljudska prava, kažu u ženskom romskom centru. Najizloženije su devojčice a posledice ranih brakova neretko plaćaju i životima.
- Devojčice češće nego dečaci prelaskom u kuću partnera napuštaju školu i tako se stvara ekonomska zavisnost od muškaraca. One nemaju šanse za kasnije zaposlenje, često imaju veoma rizično materinstvo - kaže Slavica Vasić, direktor Romskog ženskog centra.
Ako je suditi po zvaničnim izjavama, institucije i manjinske zajednice idu u istom smeru kako bi se dečiji brakovi u zemlji iskorenili. Pravnici kažu da sudska praksa mora biti ujednačena naročito kada je reč o interesima deteta, te izmene moraju obuhvatiti Porodični, Krivični i zakon o prevenciji porodičnog nasilja.
- Ovde govorimo o trgovini ljudima, seksualno nasilje je bilo izraženo kada govorimo o maloletnicima to nikako ne sme biti dozvoljeno, mislim da je ovo veoma jasan korak koji Srbija pravi ka kriminalizovanju jednog ponašanja u koje su uvođeni maloletnici - kaže pravnik Milan Antonijević.
- Jedino tako će se osigurati uravnotežen okvir koji će potpuno zabraniti maloletničke brakove, koji će osigurati bolju zaštitu žrtava i adekvatno sankcionisanjepočinioca - smatra Vesna Dejanović.
Osim jasnih zakona i njihove primene, veoma je važna i senzibilizacija većinske zajednice, koja mora i treba da se menja i da bude otvorenija za sve potencijale koje nesumnjivo manjinske zajednice imaju.
Kurir.rs/Radica Stevanović