STRANCI NAM GOVORE DA KOSOVO NIJE SRPSKO, DA ALBANIJA TREBA DA BUDE VEĆA: Intervju Predraga Đorđevića koji se čita u dahu!
Predrag Đorđević živa je legenda Olimpijakosa, Srbin koji je ostavio neizbrisiv trag u grčkom fudbalu.
Momak koji se rodio u Kragujevcu nije imao sreće da dobije šansu u Crvenoj zvezdi. U vreme raspada Jugoslavije, sankcija i nemaština napustio je Srbiju i odlučio da sreću pronađe u Grčkoj.
Dres Olimpijakosa Predrag Đorđević nosio je od 1996. do 2009. godine, upisao 492 utakmice i dao 162 gola. Za reprezentaciju Jugoslavije igrao je od 1998. do 2006. godine, uz 37 mečeva i jedan gol. Debitovao je kod selektora Milana Živadinovića, čoveka koji ga je otpisao u Crvenoj zvezdi.
Nedavno je dao intervju za grčki poratl "Gazeta" u kojem je opširno govorio o svojoj karijeri, fudbalskim, ali i dnevno političkim temama.
Prisetio se ratova devedesetih godina prošlog veka, kada su Srbi proterivani iz Hrvatske i BiH, NATO agresije i bombardovanja Srbije i Crne Gore 1999. godine.
- Kada su nas Amerikanci bombardovali, a bombe nisu eksplodirale, nisi znao ni gde su, ni kada će da eksplodiraju. Evo i sada se opet kuva oko Kosova. Uništavaju nam manastire. Nikad nemamo mir. Odjednom ti neko kaže da je neka tvoja teritorija nezavisna. Bombardovali su Beograd i pogodili putnički voz - u dahu priča Predrag Đorđević i nastavlja:
- I onda izađe neki NATO general i kaže da je u pitanju greška. Vidim da su u Hagu naši ljudi koji su se borili za svoju zemlju. Ove druge ne vidim. Slušajte, nisam pristalica nijednog rata i ne zanimaju me političari. Ali činjenica je da je Slobodan Milošević otišao u Hag i nije se vratio, a drugi nisu. Ko je taj koji određuje ko je za zatvor?
Potom se Predrag Đorđević dotakao i rata u Ukrajini.
- Imate i sada ovaj rat između Rusije i Ukrajine koji je politički. Ne kažem ni da smo mi Srbi zlatni, ali kada te neko bombarduje, šta ćeš drugo nego da se braniš? Nedavno sam čuo jednu pametnu rečenicu: "Ne bi bilo ratova na svetu kada bi političari morali da idu u prve redove, a mi ostali iza njih". Sada nam stranci govore da Kosovo nije naše, da Albanija mora da bude veća... Tako su razbili i Jugoslaviju - sa gorčinom priča Đorđević i dodaje:
- Tito je ostavio jedinstvenu drŽavu, ali su isplivali razni interesi posle njegove smrti. Svi su hteli da budu predsednici i da imaju svoje države. Kao što su zavadili Rusiju i Ukrajinu. Učio sam ruski u školi i onda je ta država razbijena na 50 drugih koje govore istim jezikom. Kao i kod nas. Onda kasnije shvatiš da su ljudi uzalud ginuli za interese nekih drugih koji su napravili svoje privatne države. Nisam ni za Rusiju, ni za Ukrajinu, ni za Zelenskog, ni za Putina jer sam prošao rat. Obični judi na kraju uvek plate cenu. Deca ginu.
Predrag Đorđević je iz Crvene zvezde koja je bila evropski i svetski šampion, 1992. prešao u grčkog trećeligaša Panilijakos. Na prevaru.
- Autom su me dovezli do Soluna, jer avioni nisu išli. Rekli su mu da je klub iz druge lige,a ispostavilo se da je iz treće. Prve godine smo trenirali po selima, na terenima gde su pasle ovce, čak su nas seljaci izbacivali sa treninga. Posle godinu dana je klub napravio pravi trening centar, a već sledeće, mi smo ušli u prvu ligu. Brzo sam naučio grčki, a mene su svi sjajno prihvatili.
Posebno je bio upečatljiv transfer u Olimpijakos, iako je AEK davao tri puta više novca za Srbina.
- Dogovorio sam se sa Olimpijakosom i njihovim potpredsednikom Luvarisom. Ali, moj klub Panalijakos sa AEK-om. Hladan znoj me oblio kada sam u kancelariji, umesto ljudi iz Pireja video predsednika AEK Mihalisa Trohanasa! Kada je saznao koliko mi novca nudi Olimpijakos, odmah mi je dao tri puta više. Ali, ja sam dao reč! A, onda me je nazvao predsednik Olimpijakosa Kokalis. Moj klub je popustio i prešao sam u Pirej gde sam ostao 13 godina.
Predrag Đorđević imao je jedan opasan porok - pušenje.
- Pušio sam od svoje 14. godine. Crveni "malboro". Savetujem svima da se drže podalje od toga. Ako ti već treba nikotin, onda žvači duvan. Kada sam prestao da pušim, shvatio sam razliku. Nisam imao problema sa kondicijom, ali bih bio 10 odsto bolji da nisam pušio. Ovo stanje utiče na rad srca i koncentraciju. Došlo mi je jednog dana, probudio sam se ujutru, skuvao kafu, popušio par cigareta i od tada je više nisam zapalio.
Potom je baš na temu pušenja objasnio kakav je autoritet bio Dušan Bajević.
- Sećam se prvih priprema kod njega kada sam pušio. Posle doručka sam uzeo kafu i zaputio se u sobu. Presreo me i pitao me gde ću? Rekao sam da idem u sobu. Direktno je pitao: "Pušiš li?", a ja sam odgovorio "pomalo". Rekao mi je da odmah prekinem sa tim. Dok sam došao u sobu, u šoljici više nije bilo kafe. Sve se prosulo koliko su mi se ruke tresle tokom razgovora. Veoma važan za sve nas mlade igrače. I veoma važan za istoriju Olimpijakosa. On je u tom trenutku bio jedini čovek koji je imao auru, karakter i pristup da izgradi ono što smo uspeli da izgradimo na kraju. Imao je i sjajan smisao za humor. Da nismo imali njega, ne znam da li bismo se razvili u takav tim. Ono što je on sazidao za tri godine, trajalo je čvrsto celu deceniju. Tražio je da se radi, ali je umeo i da sačeka i da istrpi igrača. Na kraju krajeva, u svakom klubu u kojem je radio, lansirao je brojne mlade igrače - objasnio je Đorđević.
Kurir sport/Gazeta